53. Београдски међународни сусрети писаца

    Београдски међународни сусрети писаца, 53. по реду, окупили угледна пера из двадесетак земаља. Допринос сусретима дало је и десетак угледних домаћих аутора и тридесетак наших писаца из дијаспоре.
    Најстарија књижевна манифестација ове врсте на Балкану отпочела је конференцијом за новинаре у Удружењу књижевника Србије (УКС), на којој је апострофирано обележавање великих јубилеја, 400 година од смрти Шекспира, 140 година од рођења Борисава Станковића и век од смрти Бранка Ћопића.
 Онда су, након полагања венца испред споменику Иви Андрићу и свечаног отварања у Скупштини Града Београда уследили програми и путовања у Пожегу, Врњачку Бању, Крагујевац, Рачу Крагујевачку, Петровац на Млави, Кладово, Нови Сад, Мрчајевци...а у великој сали УКС на крају је уследило и вече наших писаца из расејања.

Tweet

ДРСКО ПЛАГИРАЊЕ АФОРИЗАМА ПОЗНАТОГ САТИРИЧАРА ПЕКА ЛАЛИЧИЋА

Плагијаторка Драгана Репеџић

   У рударском Бору 5. октобра 2016. године, у организацији Удружења сатиричара 2010. из истога града (чији је председник Љубиша Микуловић)  одржано је Вече афоризама (које је он и водио).
   Учесници програма су у два појављивања говорили по десет својих афоризама.
     Међу њима је била и извесна Драгана РЕПЕЏИЋ која је од првог до последњег као своје, казивала афоризме Пека Лаличића из Мајданпека, човека који је члан Удружења књижевника Србије и у Србији и на Балкану спада међу афирмисаније сатиричаре.
     Познато је да је Лаличић до сада објавио 11 (једанаест) књига поезије и прозе, од чега  три књиге афоризама и да је присутан је у бројним књижевним часописима и дневној штампи, као и на неколико радио станица у Србији и у електронским медијима и ван граница Србије, и да је добитник и многих награда за сатиру.

Tweet

Спомен биста Алекси Поповићу откривена и у Косјерићу

Бисту је открило трогодишње дете Алекса Поповић,
потомак славног претка Војводе Алексе Поповића.
На слици: Драган Вујић, председник Удружења потомака
ослободилачких ратника 1804- 1920, у Косјерићу,
дете Алекса Поповић потомак војводе Алексе,
рођен и живи у Бечу, и његов отац Славољуб,
нама леђима окренут живи такође у Бечу.

У Косјерићу је 7. октобра откривена спомен биста Алекси Поповићу, истоветна оној која је дан раније своје видљиво место нашла и у Градској кући у Ужицу.

    Спомен бисту славном војсковођи, родом из Субјела, рад академског вајара Велимира Каравелића, у Косјерићу је открио трогодишњи Алекса Поповић најмлађи потомак из породице Алексе Поповић, рођен у Бечу.

   Уз пригодан програм, историјска подсећања, гусларе и наступ фолклорних ансамбала из Косјерића, пригодну беседу одржао је Милијан Деспотовић.

    Овом приликом преносимо део беседе, као песму коју је Деспотовић написао у част Алексе Поповић:
 

„ДОБРО НАМ ДОШАО ГОСПОДАР АЛЕКСА

 

   Драги пријатељи,

   У овом свечаном тренутку Алекса Поповић је ево, ме|у нама после тешког животног пута, намеран да нас подсети и да нам по нешто придода у памћење из своје биографије и историје свог доба.

   У првој половини 1768. године, поп Лука Јаковљевић, отац Алексин, из Драговољића, код Никшићке Жупе, доселио је своју породицу у Сечу Реку у кнежини Ужичка Црна Гора, добио парохију и почео да ради као први свештеник из породице Јаковљевић која ће из назива занимања поп, касније узети презиме Поповић. Ова породица је дуго неговала свештеничку традицију у Субјелу, све до потоњег свештеника Радоја Поповића.

Tweet

Завршене „Шантићеве вечери поезије“

   Одржавањем вечери младих пјесника, у Мостару је завршена манифестација "Шантићеве вечери поезије" коју организују Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" и Српско културно-умјетничко друштво "Гусле".
    Потпредсједник СПКД "Просвјета" Ранко Чворо рекао је да су 97. "Шантићеве вечери поезије" протекле у духу са Шантићевим опредјељењима.
    Он је додао да је пјесничко вече младих пјесника послало лијепе, здраве и добронамјерне поруке.
    "Само млади пјесници могу наставити оно што је традиција и култура града и што је у функцији зближавања и лијепог друговања", нагласио је Чворо.
    На синоћњој пјесничкој вечери учествовали су Веселин Гатало, Виктор Стојкић, Иван Врљић, Анес Оручевић и младе пјесникиње Ивана Везилић и Милица Радовановић.
    Веселин Гатало, који је и модерирао пјесничко вече, нагласио је да је Мостар велики град који је имао велике људе попут Шантића, Светозара и Владимира Ћоровић, Јована Дучића који је ту живио, Мусу Ћазима Ћатића и многе друге.

Tweet

Видак Стојовић: Ускоро капитално дело Петра Милатовића Острошког „СТРАНИ ИСТОРИЧАРИ СВЕДОЧЕ У КОРИСТ СРБА“

Петар Милатовић Острошки

     Петар Милатовић Острошки, познати српски књижевник и осведочени бранилац српских националних интереса, аутор 40 књига на српском и немачком језику у корист Срба, члан Удружења књижевника Србије (УКС), Удружења књижевника Црне Горе (УК ЦГ), аустријског удружења писаца ((IG Autorinnen Autoren, Literaturhaus, Wien) припремио је за штампу капитално документарно дело „СТРАНИ ИСТОРИЧАРИ СВЕДОЧЕ У КОРИСТ СРБА“.
     Реч је, понављам о капиталном документарном делу у којем Милатовић презентује научне радове: немачких, француских, енглеских, руских, аустријских, мађарских, италијанских, бугарских, грчких, америчких, шпанских, белгијских, шведских, швајцарских, румунских и осталих светских историјских ауторитета који у својим научним делима доказују српску аутохтоност у Далмацији, Лици, Банији, Кордуну, Славонији, Барањи, Босни и Херцеговини, Македонији, Србији и Црној Гори.
     Овај издавачки подухват, који обухвата неколико стотина светских историчара који у својим научним делима сведоче у српску корист, практично руши све политичке манипулације са српском етничком и историјском територијом коју су, почев од 1991. до 1999. године, зликовачки исцепкали великонемачки Четврти Рајх, Црна католичка интернационала у спрези са финансијским светским олигархијама, као и преко домаћих петоколонаша односно "националних штеточина и политичких дилетаната", како Петар Милатовић Острошки назива све њих који су чињењем и нечињењем допринели распарчавању српске етничке и историјске територије, дакле свих оних  које своје среће граде на српској несрећи...

Tweet

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР 47. МЕЂУНАРОДНОГ ФЕСТИВАЛА ПОЕЗИЈЕ СМЕДЕРЕВСКА ПЕСНИЧКА ЈЕСЕН расписује КОНКУРС за песничку награду ЗЛАТНА СТРУНА

 

  Аутори на конкурс могу да пошаљу највише две своје необјављене песме написане на српском или неком страном језику са обавезним преводом на српски.

Tweet

Конкурс часописа КУЛТ на тему “Табу у уметности“

    ПОЗИВ

 

свим заинтересованим да својим ауторским радовима узму учешће у формирању садржаја првог броја часописа за културу и уметност КУЛТ. 

   Уредништво КУЛТ-а Вас позива да својим радом допринесете истраживачком сагледавању теме:

 

ТАБУ У УМЕТНОСТИ

 

(Како се забрањене теме манифестују у уметности и стварности аутора?

Шта је за тебе ТАБУ?

Шта смо све забрањивали кроз историју?

Шта је данас ТАБУ?)

Tweet

Ускоро зборник "Српски хумор и сатира у расејању"

   Зборник "Српски хумор и сатира у расејању" Александра Чотрића, у издању Савеза Срба у Румунији, ускоро ће изаћи из штампе. Зборник је скуп афоризама, прича, епиграма и песама 74 аутора из 21 земље света, са свих пет континената.
   Зборник Српски хумор и сатира у расејању Александар Чотрић је приредио за издавачку делатност Савеза Срба у Румунији.
    У овој књизи, која ће ускоро бити објављена, налазе се афоризми, приче, епиграми и песме 74 аутора из 21 земље света, са свих пет континената.
    Рецензент књиге је књижевник Славомир Гвозденовић из Темишвара, илустрације потписује Анастасија Васић, а насловну страну карикатуриста Никола Драгаш.
    Поред аутора из региона и Европе, својим радовима заступљени су и српски ствараоци из Јапана, Јужноафричке Републике, Аустралије, Канаде и САД.
    "Предговор књиге садржи историјат сатире у свету и код Срба, где сам објаснио и разлику између хумора и сатире и код српских хумориста и сатиричарима изван Србије", каже Александар Чотрић.

Из предговора Зборнику "Српски хумор и сатира у расејању" А. Чотрића

"У овом Зборнику налазе се афоризми, епиграми, песме, приче и дечји искази. Уз критички и морално ангажоване радове, бирао сам оне који превасходно имају интелектуалну и уметничку вредност. Бирао сам дела чија се вредност огледа у садржају, форми, језику, стилу, предоченим мислима и идејама, као и у етичким ставовима и хуманистичким и моралним порукама.

Tweet

Mанифестација која повезује покидане везе

    Познато је да је становништво мајевичке општине Лопаре расељено широм свијета, као и да су већ одавно неки од њих прекинули везе са родним крајем.

  Деценије одлажења је немогуће премостити за годину или двије, али ова пета по реду манифестација "Дани дијаспоре" показује да Мајевичани озбиљно схватају напоре општине Лопаре и Удружења Мајевичана у Швајцарској.

     Као никада до сада манифестација је заблистала па су и највећи скептици признали да су Лопаре протеклих дана изгледале као мјесто  у које би се радо досеслили да живе. Манифестација „Дани дијаспоре 2016“ одржана је у периоду од 29. до 31. јула 2016. године и отворена је изложбом слика Радована Симића.

     Манифестацију су отворили начелник општине Лопаре др Радо Савић, предсједница Матице исељеника и Срба у региону Јелена Киш и предсједник Удружења Мајевичана у Швајцарској Саво Митровић.

Tweet

Трг од ћирилице у Херцег Новом од 1. до 28. августа 2016. године

Јединствена културна манифестација “Трг од ћирилице” која ће одшкринути врата 1. августа у Херцег Новом, на Тргу херцега Стјепана биће посвећена хиљадугодишњици упокојења светог Јована Владимира, стогодишњици мојковачке битке и седамдесетогодишњици Удружења књижевника Црне Горе и часописа “Стварање”.

Tweet

Петар Милатовић: Високи принципи Видовданске етике

Петар Милатовић говори
о високим принципима
Видовданске етике

   Беседа на Академији „У сусрет Видовдану“ у организацији СКПД „Просвјета“, Одбор у Бијељини, 25. јуна 2016. године у  Центру за културу „Семберија“

 

     По Видовдану се у српском случају вјечност вјечности учи по небеском пространству образа испод три прста.
     Вјечност се по Видовдану вјечности учи зато што је на тај дан 1389. године српска душа нашла своју душу, а образ  освијетлио пут у вјечност и прошлим и садашњим и будућим покољењима.
    Та моћ само је моћнима својствена, а Срби су показали ту моћ на Видовдан.
    Показали су ту моћ на Видовдан на Косову које није географска котлина већ, како рече мудри Николај Велимировић, „етичка и историјска планина, далеко већа од свих планина“, јер врхови те етичке планине досежу до самог Бога на престолу памети и душе!
    Свети Николај нас подсјети да сви хришћани имају Голготу, а само Срби имају двоструку Голготу, ону другу Голготу кроз Видовданско  страдалништво.
     Као што је послије Христовог страданија на Голготи услиједило његово Васкрсење, како је луцидно примијетио др Николај Велимировић,  тако је и послије Косовске битке услиједило васкрснуће народа српског.
     Косово је, као што се зна, зауставило морални распад српског народа самим тим што се на Видовдан десила побједа Духа над тијелом, вјечног над ововременим и сујетним.
    На темељу Видовдана, тог колективног идентитета, изграђени су идеали српског народа, што је, у ствари, етика хришћанске културе: правда и човјечност, самопожртвовање и страдање, покајање и праштање, трпељивост и великодушност, осјећајност и високоумност.

Tweet

ПРЕДАВАЊЕ ЗА ПАМЋЕЊЕ НА ТРОЈИЧИН ДАН У БЕЧУ

  У Бечу је 19. јуна 2016. године,  на Тројичин дан, пред бројном публиком одржана значајна трибина на којој је уводни говор за памћење „Не дозволимо злоби да нас зароби“ одржао књижевник Петар Милатовић Острошки, чије су речи саслушане у побожној тишини.  

    У својој зналачкој и надахнутој анализи узрочно-последичних међузависности данашњег урушавања система вредности, Милатовић је испод лупе критичке анализе ставио: незнање, глупост, празноверје, сујеверје, дилетантизам, сатанизам, сујету, љубомору, завист, пакост, злобу и мржњу, јасно указујући, на бројним примерима, сву погубност разорног дејства свих негативизама који су почели „опасно да угрожавају менталну хигијену и цивилизацијске вредности“.

    По њему „излаз из тог наметнутог, али привидног, безизлаза постоји у систематском препороду који у први план истура „духовност у раздуховљеном времену“, „савесност у несавесној епохи“.

Tweet

Нова књига Петра Милатовића Острошког из Беча „Онебесимо снохватице“ - СРПСКИ ГЛАС, Мелбурн, петак 13. мај 2016. Страна 25

МОЋ ЖЕНЕ И МОЋ ПЕСМЕ

Један од најплоднијих наших књижевника у свету Петар Милатовић недавно је објавио своју најновију књигу под именом „Онебесимо снохватице“, (Прометеј, Нови Сад, 2016), изузетне лепоте која побуђује оправдано интересовање читалачке публике.
   Осврт на књигу дала је магистар Милица Јефтимијевић Лилић, која каже: „Правословни родослов, Јеванђеље зла, Науми и зауми Петруса из сорабског утеруса, Реторика астралика, Слово о ријечима... наслови су који, као особени знаци на духовном лицу књижевника Петра Милатовића Острошког, дијагностикују издвојеност и службу идеји немирења са доминацијом идеологије над слободом појединца, свест о национу и пореклу, службу речима. Такво опредеаљење увек, и данас, подразумева жртву, борбу, тежи пут ка афирмацији и дубоку утемељеност у вери и традицији. Стога би се стихови бунтовног Душка Трифуновић а: Ја сам истурена жртвована мртва стража / која има право да пуца на све стране! - могли потпуно односити на Милатовића Острошког због свега о чему нас информише његова биографија, а то, потом, показује и целокупна његова активност и васколико књижевно дело.

Tweet

ПЕТАР МИЛАТОВИЋ ПРЕДСТАВИО ПЕТ КЊИГА

Аутор потписује своје књиге
после промоције у Зворнику

 ЗВОРНИК, 8. МАЈА /СРНА/ - Књижевник Петар Милатовић из Беча представио је у Зворнику пет својих књига - "Рођени странци", "Уловљени ловци", "Тумачи слободе", "Онебесимо снохватице" и "Лако је њима".   
    Милатовић је истакао да се тематика књиге "Рођени странци" бави "српском трагедијом у којој су најрођенији постали странци једни другима до те мјере да Србима непријатељи нису потребни, него су сами себи довољни".
    "Испод лупе критичке анализе налази се свако наше посрнуће. Критичким писањем задајем ударце десно, лијево, по средини како бих дао допринос препороду наше свијести у овој рeзисторијској неодговорности", рекао је синоћ Милатовић.
    "Уловљени ловци" је збирка коментара које је Милатовић објављивао и електронском часопису на бранику српских националних интереса "Истина".
    "У 'Уловљеним ловцима' откривам како сам успио три пута да поразим педантно аустријско правосуђе, које је против мене, због политичке позадине, водило поступак само зато што сам бранио Србе", рекао је Милатовић.
    Он је додао да у периоду од 1991. до 2008. године није нападао Србе него их је бранио и организовао бројне демонстрације у Аустрији, залажући се за српску истину.
    Милатовић је објаснио да је у књизи "Онебесимо снохватице" избор његовог пјесничког стваралаштва од 1962. до 2015. године, односно од 13. године када је добио прву награду подгоричког Радиjа за књижевност.
    Милатовић је рекао да је књига "Лако је њима" сатирична поезија, јер, како је рекао, "лако је онима који све добро раде тако да ништа не буде урађено".
   Према Милатовићевим ријечима, "Тумaчи слободе" је збирка епиграма која је врло критична прво према себи, а онда према другима, али брани све позитивистичке вриједности код човјека.
    Милатовић је нагласио да све његове представљене књиге имају заједнички лајтмотив – на бранику истине.
    "Ко год скрене са пута истине тај ће бити на удару мог пера, да ли у прози, поезији, епиграмима, цртици, причи, роману, новели или другим писаним изразима", рекао је Милатовић.

Tweet

ШТА ДОНОСИ НОВИ ДВОБРОЈ (27/28) ЧАСОПИСА "ЉУДИ ГОВОРЕ"?

Уместо увода

Мирослав Лукић:Кад је сељак сиромашан,читава је земља сиромашна!

   Путујем Србијом уздуж и попреко, кад год ми се укаже прилика,а најчешће Цариградским друмом. На том путу, путу рата, калила се и прекалила моја отаџбина. Вековима је моју отаџбину одржавало сељаштво, из чијих се извора Србија напајала, обнављала,уздизала и сурвавала. Српско село вековима је било неисцрпни резервоар обнове српских градова и српске државе. Данас село преживљава агонију, можда једну од најопаснијих у српској историји? Социолози или политичари, или други онакви или некакви фактори покушаваће да објасне, али у суштини они – како би убијен у појам српски сељак одбрусио – тупе. Јер сви ти који данас нешто тупе преко медија или часописа, у суштини долазе из кругова оних који су се уздигли на овај или онај начин, из пропадања српског сељаштва. И тачка.
   Земља нам је, еј ћорави фактори, сиромашна зато што је сељак сиромашан!

Tweet

Раде Бакрачевић: Срби у Словенији масовно прославили Васкрс у осам храмова

 

Православна црква у Марибору
била је пуна верника

Марибор, 1. мај 2016.

 Православни верници славили су у недељу Васкрс који Српска православна црква назива празником над празницима. У свим храмовима СПЦ-е у Словенији служене су јутарње литургије на којима је прочитана посланица патријарха Иринеја и свих архијереја.
   Васкршње празнике  Православни верници славе по целом свету. Велика породица православних верника међу којима су и Срби из расејања све више славе православне празнике. Тако је и у Словенији. Највише Срба у »дежели« живи у главном граду Љубљани, а одмах за њима је осам хиљада Срба, који живе у граду на Драви, у Марибору. Срби из Штајерске у све већем броју долазе у нову православну цркву, подигнуту пре десетак година.
   Јутарњу литургију у Православној цркви Ћирила и Методија у Марибору служио је Парох Милан Јовановић, који је рекао: »Васкрс је највећи хришћански празник, јер суштина хришћанског учења заправо означава васкрснуће Христово из мртвих. То је победа вере и живота над смрћу. Празновањем  Васкрса хришћани наглашавају своју веру у победу живота над смрћу и веру у хришћанско спасење која рушећи старозаветна правила учи људе праштању и љубави и отвара врата спасења и царства небеског«.

Tweet

Драгана Томашевић: Едукацијом о Холокаусту Српска на мала врата форсира „Културy Заборава“ о геноцидy над Србима!?

    Директор Републичког Педагошког завода Републике Српске, др Предраг Дамјановић, коорганизовао је тродневни семинар у Бања Лyци под називом „ХОЛОКАУСТ И МАСОВНА УБИЈАЊА У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ НА БАЛКАНУ“. Семинар који је почео 19. априла завршио се 21.априла y Јеврејском културном центрy „Арие Ливне“.
    Несхватљив је потез др Дамјановића да прихвати назив семинара „ХОЛОКАУСТ И МАСОВНА УБИЈАЊА“, а да се НИГДЈЕ У ПРОГРАМУ НЕ ПОМЕНЕ ГЕНОЦИД НАД СРБИМА, док је Холокауст и геноцид над Ромима тематизован; да доведе једног од најгласнијих порицатеља геноцида усташког режима и римокатоличког клера над православним Србима у Другом свјетском ратy, г. Александра Корба.

Tweet

Миодраг Лукић: Не будимо нови шуцкори!

Миодраг Лукић

   Поштоване даме и господо,
    Сарајевски пројекат претварања српске дијаспоре у босанску дијаспору узео је маха. Можемо само да им честитамо са којом упорношћу и успијехом сврставају српска удружења под свој кров. Пројекат је дугорочан па су спремни чак да подрже оснивање дијаспоре Републике Српске, која би кад-тад, ако не баш одмах, постала дијаспора Босне и Херцеговине.
    Посао који раде је сасвим легалан и легитиман, али је легално и легитимно и ово што ја радим, то јест упозоравам вас да је адреса вашег удружења на веб порталу Министарства за људска права, избјеглице и расељена лица, само први корак ка вашем утапању у нешто што још није добило завршну форму, а води ка губитку српског, а прихватању босанског, или чак бошњачког идентитета.
     Десило се, не знам како, да је адреса Удружења Мајевичана у Швајцарској постављена на веб порталу поменутог министарства. Десило се то, вјероватно прије три или четири године када је замјеница министра била једна госпођа из мојих Лопара. Нисам за то знао, па сам се чудио зашто добијам електронска писма од бошњачких организација из свијета које су екстремно антисрпске. Начитао сам се текстова у којима се мој народ назива злочиначким, геноцидним, агресорским и сл., али нисам хтио да реагујем него сам само архивирао текстове пуне излива мржње које можете и ви прочитате на веб порталима тих организација, мада не баш све јер неки су текстови слати као циркуларна писма, најчешће потписавани именом презименом неког Бороговца или чак два човјека са тим презименом. Они који нам шаљу е-маилове вјерују да смо муслимани односно Бошњаци па као свој своме шаљу нам текстове који се ничим не разликују од оних писаних од 1992-1995.

Tweet

У недељу 10. априла 2016. у бечком ресторану „Београд“, Schikanedergasse 7, са почетком у 18 часова, предавање „ПОРАЗИМО СВОЈЕ СЛАБОСТИ И СПАСИМО ДУШУ“

Предавање „Поразимо своје слабости и спасимо душу“ одржаће књижевник Петар Милатовић Острошки у свечаној сали реномираног ресторана "Београд" 10. априла 2016. године, са почетком у 18 часова. 

После предавања биће јавна дискусија и касније поетски караван такмичарског карактера.

Tweet

ВАТРОМЕТ СТИХОВА НА КЊИЖЕВНОЈ ВЕЧЕРИ 2. АПРИЛА 2016. ГОДИНЕ У БЕЧУ ПОВОДОМ МЕЂУНАРОДНОГ ДАНА КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ДЕЦУ

Део публике у опуштеној атмосфери
после прелепе књижевне вечери

У Бечу је 2. априла 2016. године одржано изузетно лепо књижевно вече које је организовао Српски културно-информативни центар поводом Међународног дана књижевности за децу који се од 1967. године у свету обележава на дан рођења Ханса Кристијана Андерсена (2. април 1805 – 4. август 1875), прослављеног данског и светског писца за децу.

    Вече је отворио лектор Зоран Анђелковић, истакавши добре стране оваквих књижевних вечери у расејању које имају вишеструки значај, како међу младима тако и међу старијима на плану очувања језика, развијања и обогаћивања културе, што је посебно важно баш у времену изражене ерозије многих моралних, естетских и културолошких вредности, па оваква књижевна окупљања у расејању дођу као прави мелем на рањену душу.

   У уводној речи председник Српског културно-информативног центра, књижевник Петар Милатовић Острошки опширно је говорио о: Хансу Кристијану Андерсену, Езопу, Данијелу Дефоу, Шарлу Пероу, Жану Жаку Русоу, Жилу Верну, Марку Твену, Анријети Бичер Стоу и другим светским писцима за децу.

Tweet