 |
| Петар Милатовић говори о високим принципима Видовданске етике |
Беседа на Академији „У сусрет Видовдану“ у организацији СКПД „Просвјета“, Одбор у Бијељини, 25. јуна 2016. године у Центру за културу „Семберија“
По Видовдану се у српском случају вјечност вјечности учи по небеском пространству образа испод три прста.
Вјечност се по Видовдану вјечности учи зато што је на тај дан 1389. године српска душа нашла своју душу, а образ освијетлио пут у вјечност и прошлим и садашњим и будућим покољењима.
Та моћ само је моћнима својствена, а Срби су показали ту моћ на Видовдан.
Показали су ту моћ на Видовдан на Косову које није географска котлина већ, како рече мудри Николај Велимировић, „етичка и историјска планина, далеко већа од свих планина“, јер врхови те етичке планине досежу до самог Бога на престолу памети и душе!
Свети Николај нас подсјети да сви хришћани имају Голготу, а само Срби имају двоструку Голготу, ону другу Голготу кроз Видовданско страдалништво.
Као што је послије Христовог страданија на Голготи услиједило његово Васкрсење, како је луцидно примијетио др Николај Велимировић, тако је и послије Косовске битке услиједило васкрснуће народа српског.
Косово је, као што се зна, зауставило морални распад српског народа самим тим што се на Видовдан десила побједа Духа над тијелом, вјечног над ововременим и сујетним.
На темељу Видовдана, тог колективног идентитета, изграђени су идеали српског народа, што је, у ствари, етика хришћанске културе: правда и човјечност, самопожртвовање и страдање, покајање и праштање, трпељивост и великодушност, осјећајност и високоумност.
Из Видовданске етике васкрснула је српска државотворност која никад није била толико актуелна као данас.
Актуелна је данас зато што је српски народ данас зликовачки поцијепан у неколико антисрпских квазидржавица феудалним принципима.
Управо Видовданска етика условиће будуће неминовно историјско државно-правно и територијално уједињење васколиког српског народа, јер се не може и не смије заговарати европско уједињење и истовремено српско разједињење.
Имајући у виду ову историјску неминовност никад као данас Видовданска етика није била тако висока, обавезујућа и свјетлоносна луча која нам осветљава пут у будућност, јер српске будућности нема без Видовданске етике!
Висока Видовданска етика нас приморава да се стидимо умјесто оних који се ничега не стиде, јер само тако постајемо бољи, боголикији људи.
А Срби, као боголика бића, никад своју срећу нијесу градили на туђој несрећи, никад се нијесу гојили од туђе муке.
Многи су њихове лажне среће градили на српским несрећама и многи су се гојили од српских мука, нарочито у срамном 20 вијеку.
Видовданска етика нас увијек учила да богочовјечански пружамо руке.
Често су у испружене наше руке пљували они које је та рука спасавала.
Те неморалне злопочинитеље нећу да спомињем, јер његујем менталну хигијену. Њих је Бог обиљежио за сва времена печатом срамоте!
Печатом срамоте обиљежено је последњих 100 и кусур година. За то срамно вријеме Видовданска етика није дозволила да Срби имају окупаторску заставу.
Имали су само и искључиво ослободилачке заставе, високо развијене које данас свијетле постајући свјетлоносне луче осталом човјечанству!
Вјечност се по Видовдану вјечности учи зато што је на тај дан 1389. године српска душа нашла своју душу, а образ освијетлио пут у вјечност и прошлим и садашњим и будућим покољењима.
Та моћ само је моћнима својствена, а Срби су показали ту моћ на Видовдан.
Показали су ту моћ на Видовдан на Косову које није географска котлина већ, како рече мудри Николај Велимировић, „етичка и историјска планина, далеко већа од свих планина“, јер врхови те етичке планине досежу до самог Бога на престолу памети и душе!
Свети Николај нас подсјети да сви хришћани имају Голготу, а само Срби имају двоструку Голготу, ону другу Голготу кроз Видовданско страдалништво.
Као што је послије Христовог страданија на Голготи услиједило његово Васкрсење, како је луцидно примијетио др Николај Велимировић, тако је и послије Косовске битке услиједило васкрснуће народа српског.
Косово је, као што се зна, зауставило морални распад српског народа самим тим што се на Видовдан десила побједа Духа над тијелом, вјечног над ововременим и сујетним.
На темељу Видовдана, тог колективног идентитета, изграђени су идеали српског народа, што је, у ствари, етика хришћанске културе: правда и човјечност, самопожртвовање и страдање, покајање и праштање, трпељивост и великодушност, осјећајност и високоумност.
Из Видовданске етике васкрснула је српска државотворност која никад није била толико актуелна као данас.
Актуелна је данас зато што је српски народ данас зликовачки поцијепан у неколико антисрпских квазидржавица феудалним принципима.
Управо Видовданска етика условиће будуће неминовно историјско државно-правно и територијално уједињење васколиког српског народа, јер се не може и не смије заговарати европско уједињење и истовремено српско разједињење.
Имајући у виду ову историјску неминовност никад као данас Видовданска етика није била тако висока, обавезујућа и свјетлоносна луча која нам осветљава пут у будућност, јер српске будућности нема без Видовданске етике!
Висока Видовданска етика нас приморава да се стидимо умјесто оних који се ничега не стиде, јер само тако постајемо бољи, боголикији људи.
А Срби, као боголика бића, никад своју срећу нијесу градили на туђој несрећи, никад се нијесу гојили од туђе муке.
Многи су њихове лажне среће градили на српским несрећама и многи су се гојили од српских мука, нарочито у срамном 20 вијеку.
Видовданска етика нас увијек учила да богочовјечански пружамо руке.
Често су у испружене наше руке пљували они које је та рука спасавала.
Те неморалне злопочинитеље нећу да спомињем, јер његујем менталну хигијену. Њих је Бог обиљежио за сва времена печатом срамоте!
Печатом срамоте обиљежено је последњих 100 и кусур година. За то срамно вријеме Видовданска етика није дозволила да Срби имају окупаторску заставу.
Имали су само и искључиво ослободилачке заставе, високо развијене које данас свијетле постајући свјетлоносне луче осталом човјечанству!
 |
| Величанствени хор "Србадија" |
Из тих свјетлоносних Видовданских луча васкрснула је, слободан сам да кажем - света Република Српска!
Данас је та света Република Српска Пијемонт Српства око кога ће се сутра окупити све остале окупиране српске покрајине на Балкану.
Оно што је некад у историји била слободарска и јуначка српска Црна Гора, то је данас Република Српска чији су темељи изливени од праведне крви српских јунака које је у вјечност одвела Видовданска етика, а нама у аманет остављена Српска Република да је чувамо као зенице своје!
Питате се: Ко је све то данас одан високим принципима Видовданске етике?!
Одани су сви они који имају небеске очи честитога Кнеза Лазара, одлучну храброст Милоша Обилића, Његошеву свечовечанску мудрост, Карађорђеву праведност, Милошеву разборитост, Николајеву свјетлоумност и Јустинову цјеломудрену боголику човјечност!
Сви такви служе своме српскоме роду онако Бог служи грешнима. Такви у свако доба дана и ноћи уживају гостопримство и Бога и сиромаха истовремено, а са тим моралним капиталом купује се цијело небо које је свима изнад глава!
Чему нас учи Видовданска етика?
Учи нас да скупљамо расуто и усправљамо посрнуло!
Учи нас да будемо најбогатији људи на свијету.
А најбогатији људи на свијету бићемо ако имамо мирну савјест.
То богатство се стиче побједама над својим слабостима – поручује нам Видовдански аманет!
Видованска етика, као што се зна, учвршћује вјеру у Бога, шири мир у души и љубав у срцу, учвршћује наду у сутра!
Видовданска етика нас учи да је човјечност трајна категорија и мјерило свих вриједности у свим временима и у свим политичким системима!
Видовданска етика нас учи да ћемо човјечношћу и добротом и послије својих смрти управљати поступцима наредних генерација.
Видовданска етика нас учи да се пењемо у виши дио себе степеницама које је сам Бог направио!
Трагом високих принципа Видовданске етике у прошлости стижемо до основног Видовданског изворишта и свесрпског уточишта истовремено!
Стижемо до Светосавља, најтрајнијег духовног и моралног здравља!
На темељу Светосавља постављена је комплетна историјска грађевина обновљене немањићке државе!
На темељу Светосавља изникла је вертикала Видовданске етике! Оне Видовданске етике која Србима заповеда да им треба закон неба!
Руковођен искључиво Видовданском етиком написао сам овај, мени најдражи, сонет који ћу вам на крају прочитати из моје најновије књиге „Онебесимо снохватице“ коју је објавио новосадски „Прометеј“ на Јовандан ове Господње 2016. године.
Данас је та света Република Српска Пијемонт Српства око кога ће се сутра окупити све остале окупиране српске покрајине на Балкану.
Оно што је некад у историји била слободарска и јуначка српска Црна Гора, то је данас Република Српска чији су темељи изливени од праведне крви српских јунака које је у вјечност одвела Видовданска етика, а нама у аманет остављена Српска Република да је чувамо као зенице своје!
Питате се: Ко је све то данас одан високим принципима Видовданске етике?!
Одани су сви они који имају небеске очи честитога Кнеза Лазара, одлучну храброст Милоша Обилића, Његошеву свечовечанску мудрост, Карађорђеву праведност, Милошеву разборитост, Николајеву свјетлоумност и Јустинову цјеломудрену боголику човјечност!
Сви такви служе своме српскоме роду онако Бог служи грешнима. Такви у свако доба дана и ноћи уживају гостопримство и Бога и сиромаха истовремено, а са тим моралним капиталом купује се цијело небо које је свима изнад глава!
Чему нас учи Видовданска етика?
Учи нас да скупљамо расуто и усправљамо посрнуло!
Учи нас да будемо најбогатији људи на свијету.
А најбогатији људи на свијету бићемо ако имамо мирну савјест.
То богатство се стиче побједама над својим слабостима – поручује нам Видовдански аманет!
Видованска етика, као што се зна, учвршћује вјеру у Бога, шири мир у души и љубав у срцу, учвршћује наду у сутра!
Видовданска етика нас учи да је човјечност трајна категорија и мјерило свих вриједности у свим временима и у свим политичким системима!
Видовданска етика нас учи да ћемо човјечношћу и добротом и послије својих смрти управљати поступцима наредних генерација.
Видовданска етика нас учи да се пењемо у виши дио себе степеницама које је сам Бог направио!
Трагом високих принципа Видовданске етике у прошлости стижемо до основног Видовданског изворишта и свесрпског уточишта истовремено!
Стижемо до Светосавља, најтрајнијег духовног и моралног здравља!
На темељу Светосавља постављена је комплетна историјска грађевина обновљене немањићке државе!
На темељу Светосавља изникла је вертикала Видовданске етике! Оне Видовданске етике која Србима заповеда да им треба закон неба!
Руковођен искључиво Видовданском етиком написао сам овај, мени најдражи, сонет који ћу вам на крају прочитати из моје најновије књиге „Онебесимо снохватице“ коју је објавио новосадски „Прометеј“ на Јовандан ове Господње 2016. године.
КРУГ ВЕЧНОСТИ У СРЦУ ЗАТВОРЕН
И кад те нико не воли немој да очајаваш.
Знај да је свако од њих узео парче срца
да се на њему греје као на врелини сунца
и срећан буди што свима срце можеш да даш!
Знај да је свако од њих узео парче срца
да се на њему греје као на врелини сунца
и срећан буди што свима срце можеш да даш!
Таквим богатством небо купујеш цело
са позлаћеним божијим престолом памети,
где сијају вечне мудрости ватромети
и где се свакој глупости држи опело.
са позлаћеним божијим престолом памети,
где сијају вечне мудрости ватромети
и где се свакој глупости држи опело.
И зато држи отворено срце као руке
које ти раширене цело небо грле,
које од облака удобне праве јастуке
које ти раширене цело небо грле,
које од облака удобне праве јастуке
да на њима сневају пожари дамара
који једноставном, благом савршенству хрле
док се круг вечности у срцу затвара!
који једноставном, благом савршенству хрле
док се круг вечности у срцу затвара!
Хвала на пажњи!
Петар Милатовић Острошки, књижевник, Беч
Нема коментара:
Постави коментар