У Бечу је 19. јуна 2016. године, на Тројичин дан, пред бројном публиком одржана значајна трибина на којој је уводни говор за памћење „Не дозволимо злоби да нас зароби“ одржао књижевник Петар Милатовић Острошки, чије су речи саслушане у побожној тишини.
У својој зналачкој и надахнутој анализи узрочно-последичних међузависности данашњег урушавања система вредности, Милатовић је испод лупе критичке анализе ставио: незнање, глупост, празноверје, сујеверје, дилетантизам, сатанизам, сујету, љубомору, завист, пакост, злобу и мржњу, јасно указујући, на бројним примерима, сву погубност разорног дејства свих негативизама који су почели „опасно да угрожавају менталну хигијену и цивилизацијске вредности“.
По њему „излаз из тог наметнутог, али привидног, безизлаза постоји у систематском препороду који у први план истура „духовност у раздуховљеном времену“, „савесност у несавесној епохи“.
Само тако ће, по Милатовићевом мишљењу, „људскост постати трајна категорија и непромењиво мерило у свим епохама и у свим политичким системима и државним уређењима“, и свет ће, како је нагласио, „моћи да спаси само и искључиво доброта која је у стању да својом вишезначном ширином светлости душе и мозга осветли и порази све уске и замагљене видике“.
Да би се, по њему, стигло до тог степена „потребно је да свако извојује највећу могућу победу, да свако у себи порази сопствене слабости које нас урушавају и разграђују, а то ће успети у оној мери у којој свако буде хтео, смео и умео“. Да би се све ово заокружило, истакао је Милатовић на крају свог говора, „свако треба да се чува да се не удаљи од себе и свако треба да чека обећање које је свакоме дала властита савест“.
После предавања своје стихове су рецитовали: Јадранка Станојевић, Зоран Анђелковић и Перица Пилиповић.
У каснијим разговорима, који су трајали до дубоко у ноћ, изречене су многе похвале и наглашена потреба да се овакве трибине што чешће одржавају.
После предавања своје стихове су рецитовали: Јадранка Станојевић, Зоран Анђелковић и Перица Пилиповић.
У каснијим разговорима, који су трајали до дубоко у ноћ, изречене су многе похвале и наглашена потреба да се овакве трибине што чешће одржавају.
Наташа Радић
..... и свет ће, како је нагласио, „моћи да спаси само и искључиво доброта која је у стању да својом вишезначном ширином светлости душе и мозга осветли и порази све уске и замагљене видике“.
ОдговориИзбришиA ja додајем 'и Љубав!