Др Светислав Алексин Павићевић: УМЕТНИЧКА РЕАЛНОСТ ФИЛМА (Да ли је естетика филма могућа?)

Светислав Алексин Павићевић
(1937 - 2004)

Сам назив овог рада, одређен је насловом и поднасловом, садржи могућност постављања два питања: да ли филм јесте уметничко дело, те да ли је могућа естетика филма, али и пристанак унапред да се на питања одговори потврдно.

Но, да ли је то баш (неспорно) тако?

Да ли је филм уметност?

    Са развојем филма, развија се и самосвест како филмских стваралаца, тако и теоретичара,  која кулминира у захтеву (како првих, тако и нарочито других) за конституисање посебне „филмске естетике“ – естетике филма.

   Прави услов да филм стекне своју естетику, јесте да стекне признање свог уметничког  својства, те у оквиру осталих уметничких грана и своје посебности (мада су и облици неуметнички лепог предмета пажње естетике). Стога, захтев за посебном естетиком филма, чини се, и ваља поставити на други начин: као захтев за конституисањем филма као уметности. 

   Мада су оспоравања филму уметничких својстава још жива (у естетичкој те теоријској  свести), чини се, да су излишна: уз испуњавање одређених услова, филм може несумњиво бити (и јесте) уметност. Оспоравање филму уметничког својства, пре свега, највише проистиче из саме дихотомности филма: филма као технике за визуелно-аудитивне забелешке реалности, те филма као уметности (нове уметничке реалности, забележене видео-аудитивним средствима бележења – филмске технике). Наиме, филмска техника омогућује да се о било којем сегменту збиље остави видео-аудитивни запис, у облику филма. Али сам по себи такав запис, ако и јесте филм, очито, не може бити и уметнички запис, дело.

Tweet