Зборник "Српски хумор и сатира у расејању" Александра Чотрића, у издању Савеза Срба у Румунији, ускоро ће изаћи из штампе. Зборник је скуп афоризама, прича, епиграма и песама 74 аутора из 21 земље света, са свих пет континената.
Зборник Српски хумор и сатира у расејању Александар Чотрић је приредио за издавачку делатност Савеза Срба у Румунији.
У овој књизи, која ће ускоро бити објављена, налазе се афоризми, приче, епиграми и песме 74 аутора из 21 земље света, са свих пет континената.
Рецензент књиге је књижевник Славомир Гвозденовић из Темишвара, илустрације потписује Анастасија Васић, а насловну страну карикатуриста Никола Драгаш.
Поред аутора из региона и Европе, својим радовима заступљени су и српски ствараоци из Јапана, Јужноафричке Републике, Аустралије, Канаде и САД.
"Предговор књиге садржи историјат сатире у свету и код Срба, где сам објаснио и разлику између хумора и сатире и код српских хумориста и сатиричарима изван Србије", каже Александар Чотрић.
Зборник Српски хумор и сатира у расејању Александар Чотрић је приредио за издавачку делатност Савеза Срба у Румунији.
У овој књизи, која ће ускоро бити објављена, налазе се афоризми, приче, епиграми и песме 74 аутора из 21 земље света, са свих пет континената.
Рецензент књиге је књижевник Славомир Гвозденовић из Темишвара, илустрације потписује Анастасија Васић, а насловну страну карикатуриста Никола Драгаш.
Поред аутора из региона и Европе, својим радовима заступљени су и српски ствараоци из Јапана, Јужноафричке Републике, Аустралије, Канаде и САД.
"Предговор књиге садржи историјат сатире у свету и код Срба, где сам објаснио и разлику између хумора и сатире и код српских хумориста и сатиричарима изван Србије", каже Александар Чотрић.
Из предговора Зборнику "Српски хумор и сатира у расејању" А. Чотрића
"У овом Зборнику налазе се афоризми, епиграми, песме, приче и дечји искази. Уз критички и морално ангажоване радове, бирао сам оне који превасходно имају интелектуалну и уметничку вредност. Бирао сам дела чија се вредност огледа у садржају, форми, језику, стилу, предоченим мислима и идејама, као и у етичким ставовима и хуманистичким и моралним порукама.
Уз естетски критеријум, који је био најважнији, руководио сам се принципом да су ствараоци рођени у деветнаестом и двадесетом веку, да трајно живе изван Србије (рођени су ван матице, или су се иселили), да пишу на својем матерњем - српском језику и да се изјашњавају да припадају српској књижевности. Пред читаоцима је субјективни избор, на основу објективних критеријума. Зборник, притом, није огледало, зато што је сатира криво огледало. Ова књига није антологија у покушају, већ проширена антологија".
Уз естетски критеријум, који је био најважнији, руководио сам се принципом да су ствараоци рођени у деветнаестом и двадесетом веку, да трајно живе изван Србије (рођени су ван матице, или су се иселили), да пишу на својем матерњем - српском језику и да се изјашњавају да припадају српској књижевности. Пред читаоцима је субјективни избор, на основу објективних критеријума. Зборник, притом, није огледало, зато што је сатира криво огледало. Ова књига није антологија у покушају, већ проширена антологија".
Сатира од давнина део српског бића
Прва књига афоризама Мали буквар за велику децу штампана је 1792. у Бечу, аутора Михаила Максимовића, на славеносербском језику, у Првој српској штампарији Стефана Новаковића, и садржи око 100 афоризама. Представља оштру критику тадашњег српског младог грађанства, неморала и покондирености и сматра се претечом сатиричних драма Јована Стерије Поповића. Сатирични афоризми на српском језику, поред Максимовића, писали су у 18. и 19. веку Јован Јовановић Змај, Љубомир Ненадовић, Јован Стерија Поповић, Илија Огњановић Абуказем и други значајни српски књижевници.
Извор: РТС
Нема коментара:
Постави коментар