БИБЛИОГРАФИЈА ПОСЕБНИХ ИЗДАЊА О ЊЕГОШУ (1851–2013)

   Библиографију посебних издања о Његошу и његовом делу прикупио је Светислав А. Павићевић, користећи податке из Народне библиотеке Србије. Остале податке,  од 2002. о 2013. године, добила сам захваљујући Миленији Врачар библиотекару–информатичару Централне народне библиотеке „Ђурђе Црнојевић“, Цетиње.
(Смиља Павићевић)

1. АЛЕКСИЋ, Блажо

ЊЕГОШ КАО ЈУГОСЛОВЕН, НАЦИОНАЛНИ ПЕСНИК И ФИЛОЗОФ ПЈЕСНИК. (Предавање одржано на Његошевој прослави 19. 11 1933. у Бјеловару). – Бјеловар, Тискара Стј. Шкалец (прије Колесар), [1933].

2. АНДРИЋ, Иво

ЊЕГОШ КАО ТРАГИЧНИ ЈУНАК КОСОВСКЕ МИСЛИ, Београд, Библиотека Коларчевог народног универзитета, 1935.

3. АНДРИЋ, Иво

ЊЕГОШ КАО ТРАГИЧНИ ЈУНАК КОСОВСКЕ МИСЛИ, Приштина, „Григорије Божовић“, Панорама, 1995.

4. АНДРИЋ, Иво

ЊЕГОШ КАО ТРАГИЧНИ ЈУНАК КОСОВСКЕ МИСЛИ, Подгорица, Октоих, 1996.

5. АНГЕЛУС, Јован

МЛАДОСТ ЊЕГОШЕВА, Љубљана – Београд, Југореклам, 1982.

Tweet

Сумерско-вавилонска књижевност

     Сумерско - вавилонска књижевност је најстарија књижевност јер су најстарији споменици пронађени са ових простора и припадали су Сумерцима и Вавилонцима. Услови за развој културе на овом тлу нису били најповољнији. Сумерско - вавилонска књижевност се развила на тлу Месопотамије. Од књижевних родова у Сумерско - вавилонској књижевности развили су се лирика и епика. Уметници за грађу својих дела узимају митове,легенде и предања. Прво се појавила сумерска књижевност, па су сумерци нападнути и након тога се ствара сумерско - акадска цивилизација.
       Сумерци су, а после њих и Асирци и Вавилонци, за писање својих "књига" употребљавали исти материјал који им је служио за градњу. Сумерци су направили клинасто писмо. Они су утискивали знакове свога писма сличне клинове у мекане глинене плоче, па их затим пекли. Тако су добили "листове" коју су могли да се чувају хиљадама година. Због тога се ово писмо назива клинасто. Сликовно писмо се састојало од око 1500 знакова.

Tweet

Хаџи Милан Арсеновић: Византија - велико хришћанско царство које је трајало вековима

Византија је била вековима велико царство и империја која је живела у миру и просперитету. Византијско царство је било узор културе и духовности целом свету. Како је настала Византија и одакле јој име.

Како је Византија добила име?

       По Грчком миту- Визис је унук Ије и Зевса. Зевс је Ију претворио у краву, да би обмануо своју љубоморну жену Херу. Хера је послала великог обада који је Ију прогонио. У бекству Ија прелази Босфор који по њој добија име “Говеђи газ”. У Европи, где ће настати град, родила је кћерку Кероесу, која са Посејдоном добија сина Визаса. Краљ Визас 660-659 г. пре Христа, полаже темеље граду, на вододелници Егејског и Црног мора на обалама Мраморног мора, Византион је непосредно имао главну улогу у догађајима на Блиском истоку. Заузео га је 513 г.п.н.е. персијски цар Дарије а потом га 477 г. пре Христа заузима спартански регент Паусаније. Од 340-339 г.п.н.е. град је заузео Филип II прозван Македонски.

Tweet

Душан Рашковић: Прилози о крушевачком крају у Првом српском устанку



Станоје Главаш

     Почетак Првог српског устанка мимоишао је је крушевачки крај и он је током 1804. године био изолован од ратних дејстава. Наиме као што је добро познато Први српски устанак започео је у границама турског Београдског пашалука, а Крушевац се налазио у оквирима пашалука са седиштем у Лесковцу. Гранична линија је пратила ток Западне Мораве  отприлике од Краљева до Сталаћа, па Великом Моравом до висине Параћина. Међутим устанак се брзо ширио и на околне пашалуке. Већ у марту 1805. год Турци се окупљају у Чачку, Карановцу (Краљеву), и Ћуприји. Карановачки и трстенички јаничари чак ће прећи Западну Мораву и попалити неколико села и манастир Љубостињу. Њих је тада сузбио лично Карађорђе који се по први пут са војском спустио у околину самог Крушевца. Тако се устанак прошири на цео крушевачки санџак и почела је опсада Крушевца.
     Након победе у бици на Иванковцу недалеко од Параћина српски устаници су по плану врховног заповедника Карађорђа кренули главнином војске преко граница Београдског пашалука. Радич Петровић је кренуо уз Ибар, ка данашњој Рашкој, Миленко Стојковић на Пореч, Петар Добрњац на Параћин, Ражањ и Алексинац и напослетку Младен Миловановић са својом коњицом и Станоје Главаш са пешадијом, су кренули на југ према Крушевцу.

Tweet

Душан Рашковић: Крушевац и Лазарев град, 7000 година, континуитет живота једног насеља y долини Западне Мораве

Лазарев град

    Анализирамо ли подручје на којем се налази Крушевац и Лазарев град можемо констатовати да је то терен где се сусрећу две најизразитије рељефне карактеристике доње долинe Западне Мораве. Реч је о терену где се алувијална раван, која иде од саме Западне Мораве, уздиже у речну терасу Лазарева града која се налази на висини од 155 м.

         Укратко речено, локалитет користи све повољности за организовање живота надомак тока велике реке, али ипак у залеђу заштићен од свих високих водостајa. Повољности које су условиле насељеност овог положаја у сваком случају су и бројни извори здраве пијаће воде који са севера окружују крушевачку речну терасу и ток Кожетинског потока, који је протицао уз источни обод крушевачке терасе. Вода као извор и покретач живота и основа окупљања људских заједница у археолошким епохама праисторије, антике и средњег века, била је  и оклучујући фактор око којег је формирано прво људско станиште у Лазаревom граду.

Tweet

СПОМЕН НА ФРАНЧЕСКА ПЕТРАРКУ

На данашњи дан, 1304. године, родио се италијански писац Франческо Петрарка, најзначајнији претеча ренесансе. У француском граду Авињон, гдје је дуго живио, срео је лијепу Лауру којој је посветио зборник од 366 сонета, канцона и мадригала, познат као "Канцонијер".  У том интимном дневнику пјеснички је обликовао најтананија осјећања, немир и меланхолију. Снажно је утицао на италијанску и свјетску књижевност, укључујући пјеснике у Дубровнику у 15. и 16. вијеку. Бавио се и историјом и филозофијом и из тог опуса се истиче еп ,,Африка", у којем је описао Други пунски рат. Назив сонет потиче од италијанског sonetto за који се претпоставља да је настао од ријечи суоно што значи глас, звук... Први се теоријски списи о сонету као пјесничком облику јављају 1332. године, односно стотињак година након настанка сонета. Сонет је пјесма са утврђеним бројем стихова, увијек 14 стихова, али поред тога, прати је и утврђен распоред строфе, два катрена и двије терцине. Поред овога, велики број сонета има и утврђен распоред стихоба, (аб ба, аб ба, ццд, еед).

Tweet