Gabriele D’Annunzio: ODE ALLA NAZIONE SERBA (Introduzione e note di Dragan Mraovic)

GABRIELE D’ANNUNZIO

GABRIELE D’ANNUNZIO E LA SUA ODE ALLA NAZIONE SERBA

Gabriele D’Annunzio, scrittore italiano, poeta e drammaturgo (Pescara, 1863 — Gardone Riviera, 1938) fu l’unico scrittore italiano del Novecento collocato tra i grandi scrittori mondiali di quel periodo. James Joyce ha scritto: „Ritengo che i tre scrittori dell’Ottocento dotati naturalmente di maggiore ingegno furono D’Annunzio, Kipling, Tolstoj”. Tuttavia il D’Annunzio fu sempre in primo piano nella vita letteraria, artistica, intellettuale e anche politica del decennio che chiuse il XIX secolo e dei due primi decenni del nuovo secolo.
Tra tante sue opere ormai note, D’Annunzio scrisse il 16 novembre 1915 e pubblicò sul Corriere della sera di Milano, il 24 novembre 1915 la più bella opera letteraria mai dedicata ai Serbi: Ode alla nazione serba. D’Annunzio inviò una copia di questa Ode scritta di propria mano al re serbo Petar I Karadordevic, cognato del Re Emanuele III, insieme ad alcune copie del libro fatto uscire a proprie spese. È un’edizione rarissima con due tipi di copertine. L’edizione più lussuosa portava stemma serbo nell’angolo destro della copertina. Il ministro serbo di allora, signor Ristic, ringraziò D’Annunzio a nome del proprio governo. Ode alla nazione serba fu tradotta in serbo dal poeta serbo Milutin Bojic nei 1916, ma in forma di quartine mentre la forma originale in italiano comprende 21 canti con 21 versi ognuno. Inoltre non è mai stata pubblicata la traduzione intera per la censura di quel momento cioè sono stati omessi tutti i versi contro lo zar austriaco e quello tedesco. Il poeta e traduttore serbo Dragan Mraovic ha tradotto e pubblicato in serbo l’Ode intera, in forma corrispondente a quella originale in italiano, nel 1988, ed è questa che presentiamo in linqua serba in questo libro, con alcune modifiche di tipo stilistico, rendendo omaggio al più grande maestro dello stile, sempre dopo Dante, che mai abbia avuto l’Italia ed anche al poeta di autentica vena. Gabriele D’Annunzio conobbe bene la nazione serba, la sua storia e seppe apprezzare i suoi valori.

Tweet

Габријеле Д’Анунцио: ОДА НАРОДУ СРПСКОМ (Превод с италијанског и пратећи текстови: Драган Мраовић)



ГАБРИЈЕЛЕ Д’АНУНЦИО

                           ГАБРИЈЕЛЕ Д’АНУНЦИО, ПЕСНИК, АВАНТУРИСТА, ХЕРОЈ

„Сине мој, рођен си у марту и то у петак; ко зна какве велике ствари ћеш урадити на овоме свету!” - кажу да је узвикнула мајка великог италијанског песника Габријела Д’Анунција када се родио 12. марта 1863. у Пескари. Тако је и било, јер живот Габријела Д’Анунција био је живот не само великог песника, јединог италијанског песника који се уврстио у велике европске писце XIX века, већ веома занимљив живот храброг ратника, екстравагантног господина, великог љубавника, контроверзног човека који је увек тежио, па и по сваку цену, да превазиђе просечност.

Већ као шеснаестогодишњак написао је књигу песама која је привукла велику пажњу, Први стих, а 1882. појављује се његова песничка творевина Нова песма, док је збирком новела Девичанска земља, отворио себи и врата монденског живота у коме су се скандали и бурне полемике преплитали доносећи му не баш похвалне епитете. Али, његове авантуре су створиле о њему слику надчовека, која је много утицала на тадашњу омладину, а он је њу и коначно уобличио, не само својим песничким делом, већ и спектакуларним војничким подухватима.

Д'Анунцио је унео у италијанску поезију тонове европског декадентизма, естетизма и ирационалног фона. Његову прозу одликују сензуалност и аморалност (Девичанска земља, Огањ, Пескарске новеле, драма Мртви град). У поезији је гајио култ речи, чулност, нови ритам, сјајне риме, метрику, тежио савршеној форми. Због тога писац ових редова о Д’Анунцију воли да каже да је он италијански Дучић.
Он сâм је говорио да „италијански језик има тако разноврсне и тако ефикасне музичке елементе да може да се такмичи са великим Вагнеровским оркестром да би нам саопштио оно што само Музика може да саопшти савременој души”. Његове значајније књиге песама су Рајска поема, Римске елегије, Похвале, Песме из латинског рата.

Д’Анунцио је отишао у Рим да заврши књижевне студије и тамо је кренуо путевима своје песничке славе а, истовремено, био привучен чарима римског аристократског друштва. У таквом амбијенту он је сјединио своје навике, да луксузно и префињено живи својим темпераментом. Радио је као уредник код издавача Сомаруге и у више листова. Оженио се 1883. војвоткињом Маријом Ароуин, али брак није био много срећан због нарави песника.

Tweet