среда, 19. октобар 2016.

Петар Милатовић: ЂЕ СИ БИО КРЊО?

    Отишa´ сам прије пола вијека из Черне Горе у Њемачку да будем гастарбајтер, да радим код њих ја који никад ништа нијесам радио под овом капом небеском,  но авета´ по васцијели дан. И куд ћу, како ћу, ја право на бауштелу. И на свакој бауштели, вала, вјеровали или не,  био сам први у послу! Увијек сам се први уморио...
      Радили ми тако једном нешто на магистралу, у ствари фарбали смо оне бијеле испрекидане линијe и мене рекоше да ставим саобраћајни знак за радове на путу. Вртим се ја тамо и овамо, виђу некакве табле са лопатом и не разабирам да су то ти знакови јер таквија знакова код нас нема кад се ништа не ради на путу но се свашто чини поред пута.
    А једном сам се запослио да будем чувар гробља у Минкену. Е муке моје. Сви леже, а ја морах да стојим! Ајде, издржах и то некако. Чува´ сам их, дајем ти јемца без премца, нико ми није побјега´!
     Питаш ме ´ђе је Јоко Милашев који је пошa` са мном у Њемачку.
     Како, чоче, `ђе је? Оста´ је у Њемачку јер је у Франкфурту отворио дућан - ћускијом!
     Но да ви испричам ово из Дахауа.

     Приредили они неку прославу тамо поред онија крематоријума који су и сад спремни да их потпале...
     Улазим ти ја тако испод онога величкога шатора и сиједам за сто. Прилази конобар и вели ми да је то шведски сто, а ја му рекох да ћу устат´ кад дођу Швеђани! И таман то рекох кад долазе Кинези и виђевши ме да шједим помислише да сам неко божанство, клекнуше лијепо и изговараху неко метанисање, дође новинар и ´оће да ме интервјуише, ја му се представих: Леко Чугалић. Послије прочитах у кинеској штампи да се зовем Лен Чу Га! Нико ка´ Кинези не умије да погоди суштину...
      Ово је још један доказ да ми можемо бит` све, чак и Кинези кад смо често у животу Марсовци који се стално праве да су Енглези иако не знамо инглијашки...
  A да ви испричам каква сам ја велика сила бијо у Њемачку.
   Одржавало се гласање за крадоначелника Берлина и кандидовао се Турац Курта Мурташи, а ја чуду не могу да се начудим, прекрстих се и на глас рекох испред оне чувене Бранденбуршке капије: „Е, вала, овога није било од кад је Мухамедово крме реп искривило!“
    Боже да ти је било виђет´ онда што се чињело. Одједном се испред мене створи буљук њих, а међу њима и доста жена, само им видиш очи и утегнуте гузице испод уских хиџаба, скројених тако да истичу женске облине.  Искобечили се сви на мене, оће да ме бију, а ја у овом црногорском одијелу ставио обије руке на оба џефердара. Издвоји се један мегданџија и пита ме: ко стоји иза мене. Одговорих му најмирније да иза мене стоји Бог! Е да ти је било виђет´, уватише сви тутањ главом без обзира и памећу без циља. Послије њемачки таблоиди почели да пишу како Крњо Бјелопавлић сам може да побиједи Турску и да би добро било да Њемачка рачуна на моју подршку кад јој буде требало неке уре.

    Али манимо се високе полиКите но да се вратим на жиФот. Људи моји, гледа´ сам оне Швабице што вичу по цијели дан и одма´ сам знава´  да не вриште ноћу, кукавне оне јадне, сироте, па ми их одмa´ би жа´, те сам, богоми, мора да им помогнем, да им умирим душе, што ћеш, душеван сам чојек, a но што...
     Гледа´ сам и ове наше мрчове са мном на бауштелама. 

     Ко ће да прошпија?  
     Наш мрчо!
     Ко ће да дрпи?
     Наш Мрчивоје!
     А и један и други имаху исту навику – да се увуку у шефово пркно, па чојек комотно може да их води ка´ нестале!
 
 
Copyright © Петар Милатовић
(Одломак из монодраме „Ђе си био Крњо?“)
 
 
 
________________________________________________________________________________
 
 
БЕЛЕШКА О ПИСЦУ
 
   Петар Милатовић, рођен је 2. новембра 1949. године у Велети, код Слапа на Зети, у Црној Гори. Школовао се у: Слапу, Фрутку, Даниловграду, Подгорици и Београду. Живи у Бечу од 29. новембра 1983. године на основу Конвенције УН о заштити људских права.
Добитник је:
- прве награде радио Подгорице у октобру 1962. године за поезију;
- друге награде на такмичењу младих песника 1969. године у Подгорици;
- прве награде на Првом Краљевском књижевном конкурсу 1992. године у Београду;
- прве награде на књижевном конкурсу „Гласа Срба“ 1993. године у Бечу;
- прве награде за књижевност Српске народне одбране у Европи 2004. године;
- Крст Светог Лазара Јерусалимског 2011. године
- Високог интернационалног признања за животно дело Академије Иво Андрић у Бео- граду 2013. године.
       Члан је Удружења књижевника Црне Горе (УК ЦГ), Удружења књижевника Србије (УКС) и аустријског удружења писаца.
      Уређивао је у Бечу и штампао у својој штампарији: Хеликон, Глас Срба, Српске видике, Истину, а сада уређује Словословље, електронски  часопис за књижевност, културу и уметност www.slovoslovlje.info 
     Своје књижевне радове од своје ране младости објављивао је у многим листовима и часописима за књижевност, културу и уметност, од којих треба издвојити: Стварање, Побједу, Багдалу, Кораке, Књижевне новине, Савременик, Хеликон, Српски видици, Глас Срба, Слободу, Американски Србобран, Нашу реч, Словословље, Српску борбу, и друге.
    Одржао је преко 1300 предавања и књижевних вечери у: Аустрији, Немачкој, Швајцарској, Француској, Белгији, Холандији, Шведској, Енглеској, САД, Канади, Аустралији..
      До сада су му објављене сљедеће књиге:
1 Перица пун зезалица, оезија за децу, Херцег Нови 1977. Независно издање;
2 Слово о ријечима (поезија), СПАЈ, Београд 1980. ;
3 Главограми (поезија), Заједница књижевник клубова Србије,  Београд 1982.;
4 Трпијада (афоризми)., Заједница књижевник клубова Србије ,Београд 1983.;
5 Сведочанства (коментари у штампи српске емиграције). Независно издање Беч 1986.;
6 Реторика астралика (поезија),. Независно издање. Београд 1989.
7 Науми и зауми Петруса из сорабског утеруса (поезија). Српко култруно удружење „Његош“, Београд - Беч 1989.
8 За одбрану народа (политички есеј),. Независно издање, Никшић 1989.
9 У име народа (коментари, есеји и полемике. Српско културно удружење „Његош“ , беч и ОСЧ „Равна Гора“, Сиднеј.  Беч – Сиднеј 1989-1990. – четири издања.
10 Пасји синови (роман), Беч – Београд 1990. Српско култруно удружење „Његош“, Беч – Београд  1989. – 1990. (Четири издања).
11 Сеобе путева (поезија). АИЗ „Досије“.Београд 1991.
12 Лов на Тита (романсирана исповест српског командоса). АИЗ „Досије“,  Београд 1991.
13 Протерана Србија (студија о српској емиграцији),  АИЗ „Досије“, Београд 1991.
14 Испод небеских кандила (поезија), Издање пријатеља. Беч 1992.
15 Србија није бестрагија (изводи из говора Петра Милатовића у европским  прекоморским земљама). Издавачи пријатељи и следбениц Издавачи пријатељи и следбеници у Аустрији,  и у Аустрији,  Беч 1992.
16 Уствотворци – издајници (политички есеј) Издавачи пријатељи и следбеници у Аустрији,  Беч 1992.
17 Wahrheit bleibt wahrheit (Истина остаје истин Издавачи пријатељи и следбеници у Аустрији,  а) – говори Петра Милатовића на немачком језику испред аустријског парламента.
18 Очи у очи (интервјуи, коментари). Глас Срба, Беч-Индијанаполис 1993.
19 Врачева градина (поезија), АИЗ „Досије“ Београд 1993.
20 Лов на Србе (роман), осам издања, Глас Срба, Беч 1994.
21 Пророци говоре Србима (студија о видовњацима), Глас Срба,  Беч 1994.
22 Тестамент тиранина Јосипа Броза (политичка студија. Глас Срба,  Беч 1994.
23 Злоупотреба Српства (други део Тестамента тиранина Јосипа Броза – политичка студија). Глас Срба,  Беч 1994
24 Демонија ћутологија (коментари), Глас Срба, Беч- Београд 1995. – два издања
25 Јеванђеље зла (поезија и афоризми), Глас Срба, Беч 1996.
26 Надземље (роман), Глас Срба, Беч 1996. – два издања.
27 Правословни родослов (поезија), Глас Срба, Беч 1996.
28 Слобода у бункеру (коментари и интервјуи), Глас Срба, Беч 1997.
29 Оптужујем (говори Петра Милатовића), Глас Срба, Беч 1998.
30 Главослови (афоризми и вицеви), Беч 1998. Глас Срба, Беч.
31 Verfinsterter Sonnenaufgang (Мрцајуће свитање) – на немачком. Глас Срба, Беч 1999.
32 Уловљени ловци (коментари), АИЗ „Досије“, Београд 2009.
33  Kommissare in Soutane – Kommunistische Spione in der serbisch-orthodoxen Kirche. (На њемачком – „ Комесари у мантијама – комунистички шпијуни у СПЦ“.  Frankfurter Literaturverlag „Göthe“, Frankfurt am Main 2010. 
34 Die Auferstehung der Bestie – serbischer Antisemitismus. Глас Срба, Wien 2010.
35 Тумачи слободе, епиграми, Игам, Београд 2011.
36 Рођени странци, приповетке, Српски културно-информативни центар у Бечу и Поета, Београд, Београд- Беч 2013.
37 Лако је њима, сатирична поезија, Холмија,Подгорица 2014.
38 Сунцокрили небосклони, Српски културно-информативни центар у Бечу и Поета, Београд,  поезија, Београд – Беч  2014.
39 Онебесимо снохватице, изабране песме, Прометеј, Нови Сад 2016. 

У ШТАМПИ
"ЂЕ СИ БИО КРЊО"



11 коментара:

  1. Феноменално!
    Честитам.
    Милован

    ОдговориИзбриши
  2. Е, вала, добар си!
    Славко

    ОдговориИзбриши
  3. Heби' ja дa ce caд ocвpћeм нa тo дa ли ми ce oвa пpипoв(и)jeткa дoпaдa или нe, jepбo... укуcи cу нaм paзличити.
    Ja би' дa питaм бpaтa Пeтpa штo миcли o Joвaну Дepeтићу, o Mилaну Bидojeвићу, o Дaмjaнoвићу, Лuчићу, Paдишићу, Ђуpђeвићу, o "гpeшнoм Mилojу", o "мaтopoм" aнти-GMO Hикoли, штo миcли o eпиcкoпу Apтeмиjу и o oвoj eкумeниcтичкo-eпиcкoпcкoj бaгpи кoja пoкушaвa cвим cилaмa дa пoнoвo и кoнaчнo, jeднoм зa нaвиjeк "ca'paни" cвe oнe Cpбe штo глaвaмa плaтишe cвoje cpбcкo имe и пpeзимe.

    Beлики вaм cвимa из уpeдништвa, a нapoчитo Пeтpу, из cpцa пoздpaв oд "Пaштpoвићa" - из NATO Kaнaдe.

    ОдговориИзбриши
  4. Миленко, о онима који издадоше Светог Саву мислим све најгоре, као и о удбашким црвеним комесарима у црним мантијама који су титоистичку мантру заменили такозваном европском, што је само манифестациони облик антисрбизма на матрици титоизма! О Деретићу, Видојевићу имам лепо мишљење. Лучића сматрам најобичнијим шарлатаном коме добро пристоји лик глвног јунака у сатиричном роману "Српство у дућану".Да закључим, еКОмунисте презирем, као и све леваке на десној сграни захваљујући којима Српство данас успешно храмље на обе ноге!
    Братски поздрав
    Петар Милатовић

    ОдговориИзбриши
  5. Господине Милатовићу, не памтим да се се овако слатко смејала као док сам читала овај одломак из ваше монодраме. Ово је врх. Пуно хомра, ироније, саркказма, а све то обичним речима, онако народски речено. Хоћете ли ово изводити на позорници? Било би добро јер сам убеђена да ће се сви слатко смејати од срца врцавом хумору и оштрој сатири. На основу овога што сам прочитала у овом одломку могу да претпоставим какво ће дело бити у целини.
    Примите моје искрене честитке и поздраве од мене и моје породице.
    Милица Јанковић, Београд

    ОдговориИзбриши
  6. Госпођо Милице, хвала на лепим и обавезујућим речима. Што се тиче извођења монодраме, то је у плану. Поздрав Вама и Вашој цењеној породици.

    ОдговориИзбриши
  7. Где може да се прочита наставак?
    Хвала.
    Мирко

    ОдговориИзбриши
  8. Петpe, здpaвo биJo!
    Mишљax дa ти oвo нaпишeм личнo, нo, peкo', oвaкo je интepecaнтниje, пa мoгу и ocтaли дa читуцну и дa ce пpишjeтe "кaкo тo тpeбуje пo нaшки".
    Paди ce, зaпpaвo, o caмoм нacлoву.
    Aкo ћeмo пo нaшки, oндa фaли cлoвo "J".
    Дaклe, тpeбaлo би дa пишe "Ђе си биjо Крњо?".
    Eтo, мaлa oпacкицa зa дугoгoдишњeг "гacтapбajтepa", кajнo штo caм и ja caм.
    A и зa cвe нac, дa никaд нe зaбopaвимo нapjeчja и лoкaлну "музику" cpбcкoгa jeзикa, нo дa тo блaгo пoмнo чувaмo... и дa "вjeжбaмo" cвaкoднeвнo!

    ОдговориИзбриши
  9. Питко, пријемчиво црногорском менталитету..Но господине Милативићу, када ћете објавити ону моју цртицу: Хајдук по први пут међу Србима".Хвала унапред

    ОдговориИзбриши