Славица Карамановић: Вратићу се тамо одакле јесам

Пријатељска

Нисам се јављала дуго, више и не бројим дане.
Залутала сам, али се полако враћам, на пут
Којим сам кренула, још одавно.

Дан не престаје излазити и залазити,
Размјењују се капи, пахуље, мјесец и сунца сјај.
Још сједим на старом дивану и слушам пјесме
Понекад ми нека измами дрхтај,
Давно...давно је то било.

Сјетим те се...
Много смо суза сакриле с друге стране,
У тренуцима само нама знаним.
Тамо гдје нисмо видјеле крај,
Настао је нов почетак и вријеме није стало.

Знам да ћеш бити добро, гдје год да си.
Знам да ћеш бити сретна, гдје год да си.
Борац си увијек била и бићеш.
Такву те памтим, такву те знам.


Хвала ти, што си била уз мене
Онда кад други нису знали
И разумијела,
Онда кад други нису могли.


Дво-лично

Превише сам поносна,
Превише си поносан.
Свега смо превише, и свега смо премало.
Оно између тога што нам остаде, остало је.

Нећу ти се јавити, никад више.
Ниси ме повриједио, ни милиметра ниси.
Нисам ни ја тебе.
Лутаћу још као дух, док не нађем тијело
ком припадам.

Вратићу се тамо одакле јесам,
Одакле постојим и волим, као прије
Јасно,гласно, искрено и погубно.


Недоречено

Има много тога.
Недореченог, више осакаћеног
Унакаженог...
И боли,.. боли ме сваки осмјех
Који није више мој.
Осмјеха више немам.
Остали су на лицима неких других, сретних људи.
Непознајемо се.

А хтјела бих,
да се смијем к'о прије,
Да маштам ко прије и да..понекад
Пјевам у сновима као прије.
Врати ми све што је било,
Моје је ...мени припада.


Срећа моја, очи моје

Чувам те иако нисмо близу
Спремам ти нешто луцкасто.
Шта од мене друго очекивати?
Кадa дођеш.. не знам,
Да ли долазиш или се враћаш..мени,
Или је ово још јендо путовање
Које ћемо морати проћи заједно.
Можда не руку под руку, скоро па тако.

И то је доста,  зар не?
Двије дворске луде смо
У изгубљеном краљевству без краља
веселимо људе иако у себи некад и нисмо сретни.

Немој да затвориш прозоре своје душе
Кад будеш маштао и гледао у небо
Отвори их широм, ево и ја ћу.
Да се гледамо дубоко у ноћ.
Љубим ти очи.

Славица Карамановић, рођена 12. децембра 1989. године. Живи у Добоју. Завршила Саобраћајни факултет. Има објављен рад(поезију) у електронској збирци „Голи живот у уметности“. Добитница треће награде на  шестом међународном фестивалу поезије и кратке приче дјеце и младих „Магда Симин“ у категорији  до 30 година – поезија. 

Tweet