О Ч Е
Опрости оче не послушах те
у набујалу реку загазих
а рекао си
НЕМОЈ
и рекао си још
обала друга далеко је
воде су мутне
вирови бујају
пркосе
на дно вуку и све пред собом носе
сад ми је жао ал’ назад нема
загазих дубоко и још се борим
обала испред мене
чека
а она иза
далека је далека
оче, уморна сам
камење рањава ноге босе
не
не предајем се још
ал’ пуштам воде да ме носе
опрости оче
што не послушах те
млада веровах да сам херој
ал’ потонути нећу
не бој се
јер кад пожелим одустати
глас твој однекуд допре
НЕМОЈ
Ш А П А Т
На хладној громади дечачка слика
у бистрим очима
вечност спава
опомињући мир
јачи од хуке
дозове топлина моје руке
милујем камен
зачујем шапат
смрт шта је
ако умирање и после смрти траје
ја сам живео часно
а онда су ми небо отели
и реку су ми отели
и ораницу
руке без прстена венчаног
везали
то је била прва смрт
најтежа
врисак мој уморио се
шапатом душе пустињом скитам
утроба земља моли
да питам
Слободо
бројиш ли оне што су пали
реци
колико још
и зашто смо умирали
ако живот без тебе вреди
камен овај није ми тежак
не боли рана
ни метак
боли ме што бодљикаву жицу
злотвори кују
боли ме што јауке нејаке слутим
Домовино тебе отимају
опет
свеједно дал мртав ил´жив сам
ако срамно ћутим
задрхти рука
камен опече
из громаде камене суза потече...
МОЖДА ОВО НИЈЕ ИСТИНА
Пре зачећа
навикла на непослух
рођена у инат нечему или некоме
показах да се може и ако не треба
у исто време
случајна и намерна
олујама пре рођења опустошена
трајала
неважна овом свету
таман толико
да у други свет не поверујем
родих се истином затечена
пркосом задојена
порастох к'о из воде
босонога
неуморно тапкајући у барама блата
можда сам зато и проходала
пре старијег брата
жао ми је
што ми то нису опростили
ако ово није истина
само луд би знао зашто и сада волим кишу
кад пљушти
отворим све прозоре
скупим се на левој страни постеље
баш простране постеље
грлећи облаке
до свитања
ПОСЛЕДЊИ ПОЗДРАВ
Овај дом
одавно је проклето место
ал’ прихватам то храбро
јер исти је губитак
бити с тобом
ил’ без тебе
ипак желим да знаш
оно што од мене остало је
много је више од твоје целине
у будућности која следи
уверићеш се
да свачији живот једнако вреди
поздрављам те последњи пут
и осмехујем се
такву ме памти
за све друго
касно је
Нема коментара:
Постави коментар