Вријеме нас тјера,
зове и вуче.
И свако сутра,
зачас је јуче.
На лицу бора,
у срцу страх:
─ Све проћи мора,
само смо прах.
Лете кꞌо птице
зиме и љета.
Танке су жице
којим се шета.
А ми би' хтјели,
о да је моћи,
једним животом
кроз два-три проћи.
Па тако мине
многа љепота,
у небо вине
душе топлота...
А само мало
кад бисмо стали,
срце би знало:
─ Ништа не фали.
зове и вуче.
И свако сутра,
зачас је јуче.
На лицу бора,
у срцу страх:
─ Све проћи мора,
само смо прах.
Лете кꞌо птице
зиме и љета.
Танке су жице
којим се шета.
А ми би' хтјели,
о да је моћи,
једним животом
кроз два-три проћи.
Па тако мине
многа љепота,
у небо вине
душе топлота...
А само мало
кад бисмо стали,
срце би знало:
─ Ништа не фали.
Нема коментара:
Постави коментар