1. септембра 2016.године у 54-ој години живота
Нису то сузе, то капље зноја
под врелим сунцем, низ лице теку,
и није јецај, молитва моја,
то тихо шапћем ја пјесму неку.
То сузе бора, утихле душе,
што сјенку вјечну правиће теби,
данас се лицем мојим просуше,
а ја их сакрих завјек у себи.
То блиста роса на моме лицу,
док плотун небо ломи и пара,
док одјек задњи војничком срцу
испраћај прави у хладу бора.
О чувај стражу, ти душо чиста,
као што већ си безброј пута,
не брини, само, то роса блиста,
и нисам, нисам, забринута....
Нема коментара:
Постави коментар