Петар Милатовић: Одломак из друге главе романа "ОКО ОКА" који је у штампи

 - 9 -

     На одељењу „Г“ владаше права узбуна због навале на поштански шалтер. Сви су некуд слали пакете у које су упаковали Намере. Поштански службеник на шалтеру Контролног система удараше печате са холограмом Црне Рупе испуњене замрзнутим Нервима.
- Респетке, куда шаљу Намере?
- Принципе, то питање се не поставља.
- Зашто?
- Зато што су Намере Једних идентичне са Намерама Других.
- Па у чему је уопште сврха?
- У комуникацији Привида.
- Не разумем.
- Е ти си идеалан за будућег лидера у региону. Такви су потребни.

- Какви?
- Који не разумеју!
- Шта не треба да разумеју?
- Програмирање подсвести.
- Значи реч је о дресирању људи?
- Не, реч је о довођењу у складан ред контролисаног хаоса.
- Значи, мишљење човека је безначајно.
- Није безначајно него је опасно, јер представља бахатост и ароганцију.
- А шта је са срцем, емоцијама? Могу ли се и они упаковати у пакет и послати преко овог шалтера Контролног система?
- Наравно да може јер је срце програмирано љубављу према статусу, моћи и новцу.
Ко зна колико дуго би трајао разговор између Респекта и Принципа, два непомирљива непријатеља. Разговор прекину бљесак Муње Великог Мозга. После бљеска Муње Великог Мозга затресе Громовник цело одељење „Г“ од кога не оста ништа сем прашина која све нас чека...
   Не прође много времена после тога и из прашине изниче цвет... Нарцис. Постао је симбол једног Времена кроз чије вене је текла узалудна Нада.

 

- 10 -

Одељење „М“ слично је осталим одељењима, али ту немаху моћ размишљања, већ само моћ опонашања. С обзиром да је председник одељења „М“ био Мајмуновић, сви су опонашали мајмуна, а многи су до перфекције савладали сваку врсту мајмунисања, чак до те мере да су опасно угрозили статус председника Мајмуновића који је морао да их завади како би био миран.
    Екипа највећих васељенских стручњака одлучила је да реши проблем одсуства моћи размишљања. Стручњаци су прионули да тај проблем реше.
     Све је било обавијено тајном. Али и поред највеће тајновитости један папирић је изнео голуб писмоноша кога није приметила Будна Контрола Васељенских Стручњака.     
   На том папирићу је писало: „Моћ будућег сећања је завршен пројекат. На мосту који спаја три највеће пирамиде, док испод њега протиче Време, стоји Новум, налик на Главу. Створен је чудесан мозак који производи магичне мисли. Те магичне мисли доприносе аутохипнозном самоисцељењу док се на ране душе и тела привијају мелеми справљени од трава.
- Ово је врло опасно Комесаре. Читаш ли ти шта група учењака припрема?
- Читам. Незгодно баш. Где су они?
- Нико их није видео, а сви кажу да су присутни овде.
- Како то?
- Не знам, али као да носе одела од астралног штофа који превари људско око тако што тај материјал са негативним индексом светлости савија светлост и електромагнетна зрачења, па зато људи обучени у та одела постају невидљиви за посматрача.
- То је баш опасно. Користе знање и моћ природе у биљкама.
- И на тај начин доприносе рушењу Здања Здравља које смо подигли.
- Они могу да га сруше речима, нарочито сада кад су невидљиви, а имају Моћ Речи.
У јеку разговора на одељење "M" долази професор Истинић и чувши део разговoра при крају би му занимљиво и упита их:
- Шта ви то желите?
- Сви желимо исто?
- Шта.
- Да не желимо ништа!
    Професор Истинић закључи да овде нема ни логике, ни памети. То је јавно саопштио свима. Питаху га за савет. Препоручи им да иду тамо где има Логике и Памети.
   Конопце звона на ивици неба неко је тајно вукао и са Врха Времена чула се Херувимска песма коју и данас многи чују преко целог Неба.

- 11 –

 

   На одељењу „Ф“ налази се огромна читаоница, дужине педесет и ширине двадесет метара. На простору од хиљаду квадратних метара налази се 365 столова. За сваким столом седи по један човек. Жена нема, јер им је приступ забрањен. Сви су голи.
   Унутра је бануо нови курир који разноси  витаминске таблете. Први пут је ту. Одмах на улазу срео је Фаталића, управника одељења „Ф“.
- Господине управниче, зашто су сви голи?
- Зато што је одећа сметња?
- Чему?
- Смета декодирању можданих активности и мисли на даљину.
- Чије мождане активности и мисли на даљину прате?
- Свих оних који су на нашем одељењу уписани у регистар „Независних“.
- Независних? Не разумем.
- Сви који су независни опасни су.
- И шта се дешава даље?
- Пратимо им намере.
- Како?
- Читамо им намере.
- Где?
- На овим мониторима.
- Значи ови што седе за овим столовима читају мисли других?
- Да.
- Видим да стално буље у екране и виде слике. Какве су то слике?
- То су слике које показују намеру и мисао праћеног. Мисао се претвара у слику.
- Не разумем како то може.
- Зато си ту што не разумеш и што ћеш одмах заборавити што сам ти рекао.
- Како ћу заборавити и зашто?
- Зато што си чипован.
- Када?
- Кад си први пут дошао и попио обавезан јутарњи чај. Попио си доживотни течни чип који је постао предајник и емитује сваку твоју мисао. Тако и сви остали.
- Па како се стварају те слике од мисли?
- Специјални скенери су електромагнетним путем повезани са кодираним чиповима свих праћених. Те слике на мониторима су материјализоване мисли праћеног који, све оно о чему размишља, несвесно преко уграђеног чипа шаље скенеру који размишљање претвара у слику. Тако, на пример, робијаш размишља како да се избави из затвора. Све што му пролази кроз мозак на монитору се показује као слика: пиштољ, бекство, нож, план бекства и тако даље. Сваки монитор Црне Кутије повезан је преко ултра-кратких таласа са свим министарствима и свим полицијским централама и испоставама.
- Па то је монструозно.
- Није.
- Како није?
- Тако што се то радило од када постоји свет.
- Не верујем.
- Уместо скенера и високе данашње технологије контролу свести су обављале религије, а касније идеологије, као и данас што то чине.
- То је јеретиштво.
- Ма какво јеретиштво. Оно је измишљено као колатерална штета.
- Немам речи.
- И не треба да имаш. Речи и ставови су отежавајуће околности.
- А шта су олакшавајуће?
- Послушност, рад, ред, дисциплина у плаћању свих обавеза.
   После ових речи човек је савесно делио витаминске таблете по столовима. И ничега се није више сећао из малопређашњег разговора са управником.
    У међувремену свима који су праћени поклоњене се жвакаће гуме, сокови, а да би им друштвени живот био интересантнији, свима је доступна бесплатна порнографија, укључујући первезију, хомосексуализам, лезбејство, педофилију, зоофилију, некрофилију, у свим облицима и на свим нивоима.
    У једном тренутку све се заљуљало. Мислили су да је земљотрес. Али није. Био је то мозготрес.
   Сви нагрнуше на затворена врата. Почела је још једна сеоба....

(Одломак)

 

БЕЛЕШКА О АУТОРУ

       Петар Милатовић, рођен је 2. новембра 1949. године у Велети, код Слапа на Зети, у Црној Гори. Живи у Бечу од 29. новембра 1983. године на основу Конвенције УН о заштити људских права. Један је од оснивача књижевног клуба у Даниловграду 1972. године, а у Бечу је основао удружења: „Његош“, „Глас Срба“ и „СНО“.
     Својевремено је прогањан и осуђиван због свог доследног националног и антикомунстичког анагажовања. Тако, на пример, у пресуди од 12. марта 1981. године   дословно пише да је Петар Милатовић „крив зато што је тврдио да је југословенско друштво труло, да југословенско друштво воде неспособни и настрани људи, да је југословенски Устав из 1974. године школски пример правне обмане српског народа...“, што му служи на част јер је био политички и национални пророк, што су потврдили каснији догађаји у наметном верско-националном грађанскогм рату 1991. године. После те робије Милатовић је емигрирао 29. новембра 1983. године.
     У емиграцији је врло брзо постао институција. Његови говори у европским и прекоморским земљама, објављени у његовим ранијим књигама, остали су запамћени због националне и политичке видовитости, јер је унапред прецизно најављивао шта ће се и како десити, што су му каснији догађаји после пет и десет година дали за право.
     Као бескомпромисан бранилац српских виталних интереса био је на мети разних обавештајних служби и удбашких егзекутора. Преживео је два атентата 1986. и 1991. године, успешно је пружао зналачку самоодбрану у бројним нападима на њега, што је попримило скоро митски значај код исељених Срба.
    Због својих доследних одбрана српских виталних интереса у иностранству Милатовић је био на мети и страних правосудних органа. У три монтирана  судска процеса са политичком позадином, Милатовић је успео да три пута нанесе катастрофалан пораз страном правосуђу.
   Организовао је и предводио преко 200 масовних српских демонстрација у Бечу у ери острашћене медијске сатанизације српског народа. Одржао је преко 1300 предавања и књижевних вечери у Европи, Америци и Аустралији.
     Петар Милатовић је члан Удружења књижевника Србије (УКС),  Удружења књижевника Црне Горе (УК ЦГ) и удружења аустријских аутора. Уређивао је Глас Срба, Српске видике, Истину. У Бечу је својевремено имао штампарију.
    Сада у Бечу уређује Словословље, часопис за књижевност, културу и уметност.  
    Најплоднији је и најтиражнији српски писац у расејању.
Добитник је:
- прве награде радио Подгорице у октобру 1962. године за поезију;
- друге награде на такмичењу младих песника 1969. године у Подгорици;
- прве награде на Првом Краљевском књижевном конкурсу 1992. године у Београду;
- прве награде на књижевном конкурсу „Гласа Срба“ 1993. године у Бечу;
- прве награде за књижевност Српске народне одбране у Европи 2004. године;
- Крст Светог Лазара Јерусалимског 2011. Године;
- Високог интернационалног признања за животно дело Академије Иво Андрић у Београду 2013. године.
      До сада су му објављене следеће књиге:
1 Перица пун зезалица (поезија за децу). Херцег Нови 1977.;
2 Слово о ријечима (поезија). Београд 1980. ;
3 Главограми (поезија). Београд 1982.;
4 Трпијада (афоризми). Београд 1983.;
5 Сведочанства (коментари у штампи српске емиграције). Беч 1986.;
6 Реторика астралика (поезија). Београд 1989.;
7 Науми и зауми Петруса из сорабског утеруса (поезија). Беч 1989.;
8 За одбрану народа (политички есеј). Никшић 1989.;
9 У име народа (коментари, есеји и полемике. Беч – Сиднеј 1989-1990. – четири издања;
10 Пасји синови (роман). Беч – Београд 1990. (четири издања);
11 Сеобе путева (поезија). Беч - Београд 1991.;
12 Лов на Тита (романсирана исповест српског командоса) Београд 1991.;
13 Протерана Србија (студија о српској емиграцији). Београд 1991.;
14 Испод небеских кандила (поезија). Беч 1992.;
15 Србија није бестрагија (изводи из говора Петра Милатовића у европским  прекоморским земљама). Беч 1992.;
16 Уствотворци – издајници (политички есеј). Беч 1992.;
17 Wahrheit bleibt wahrheit (Истина остаје истина) – говори Петра Милатовића на немачком језику испред аустријског парламента. Беч 1992.;
18 Очи у очи (интервјуи, коментари). Беч-Индијанаполис 1993.;
19 Врачева градина (поезија). Београд 1993.;
20 Лов на Србе (роман), осам издања. Беч 1994.;
21 Пророци говоре Србима (студија о видовњацима). Беч 1994.;
22 Тестамент тиранина Јосипа Броза (политичка студија. Беч 1994.;
23 Злоупотреба Српства (други део Тестамента тиранина Јосипа Броза – политичка студија). Беч 1994.;
24 Демонија ћутологија (коментари). Беч - Београд 1995. – два издања;
25 Јеванђеље зла (поезија и афоризми). Беч 1996.;
26 Надземље (роман). Беч 1996. – два издања.;
27 Правословни родослов (поезија). Беч 1996.;
28 Слобода у бункеру (коментари и интервјуи). Беч 1997.;
29 Оптужујем (говори Петра Милатовића). Беч 1998.;
30 Главослови (афоризми и вицеви). Беч 1998.;
31 Verfinsterter Sonnenaufgang (Мрцајуће свитање) – на немачком. Беч 1999.;
32 Уловљени ловци (коментари). Београд 2009.;
33 Kommissare in Soutane – Kommunistische Spione in der serbisch-orthodoxen Kirche. Frankfurt am Main 2010.; 
34 Die Auferstehung der Bestie. Wien 2010.;
35 Тумачи слободе  (епиграми). Београд 2011.;
36 Рођени странци (приповетке). Београд- Беч 2013.;
37 Лако је њима (сатирична поезија). Подгорица 2014.
38 Сунцокрили небосклони (поезија). Београд – Беч  2014.;
39 Онебесимо снохватице, (избор поезије). Нови Сад 2016.;
40 На бранику истине (интервјуи, отворена писма, коментари, говори). Нови Сад  2016.

У штампи:

ОКО ОКА, роман
НА БРАНИКУ ИСТИНЕ, интервјуи, отвоена писма, коментари, говори
ТО СУ ОНИ, афоризми, епиграми, сатирична поезија, приче

 

Н. Р.

Tweet