Барем је човек био искрен. Мислио сам да ће присутне овце у вукове да се претворе, али мало морген. Научио је овај јадни народ, догод трунку вуне на себи има, да га прописно шишају. Није ово ни први ни последњи пут, док маказе држе јефтини шибицари у љубичастим кошуљама, који себе менаџерима називају.
А ја опет, не к´о овца, него к´о во пред руду насео, када је ова моја, утрчала у кујну и показала ми да је у једној кафани купила карте за ,,Гучу у Бечу´´, па почела да ми објашњава да ћемо три дана да се веселимо и керебечимо уз трубе и Јелену Карлеушу и то све за 50 еура по човеку. Узалуд сам покушавао да је одговорим и упозорим шта се углавном изроди када напумпани егзотични зализанци организују вашар.То на добро не може да изађе. Посебно када иза њих стану газде локала, као ,,осведочени поштоваоци културе´´, шишање на кеца вам је загарантовано. Још када сам прочитао да се они одоздо из праве Гуче спремају да их туже за плагијате и да се Гуча сели у ону Марџ –халу, бившу касапницу, знао сам да се нешто иза брега ваља. Џаба, пре ћеш овог Хофера одвести на кебап него ову моју одговорити од шатре и трубача. Ко ми је крив, лепо ми мама и тата говорили да се не женим из тог краја.
Да зло буде још веће, звала сестру и зета из Горње Аустрије,да заједнички лумпујемо уз Карлеушу и да после лумперајке ја спавам на гостинском кревету у предсобљу.
И тако пробисмо се некако до бивше касапнице, све набадајући у неразгаженим ципелама. Уместо луднице распојасаних трубача, печених волова и ватрене Јеце,угледасмо призоре из хорор филмова и аветњски празну касапницу!!! Након првог шока и неверице стиже нам љубичасти менаџер који нам онако људски и братски рече да смо испали овце, али да нас није он шишао, него неки тамо мангупи са којима он никакве везе нема.
Стигосмо кући као са сахране,ова моја плаче, а зет из Горње Аустрије куне. После нам се обратио преко оног фејсбука главни организатор из његове собе са цветним тапетама, па онако као лоше научену песмицу рече овцама да му је јако жао и да наравно ни он ништа није крив, него је жртва белосветске завере.
Као што рекох народе мој није ово ни први ни последњи пут. Чуо сам ових дана да један бивши музикант,доводи највећу културну институцију ону Матицу….. или.. Академију наука…(још се није човек одлучио), овде и Беч. Ко га је за то овластио, то је само њему познато:
А ја опет, не к´о овца, него к´о во пред руду насео, када је ова моја, утрчала у кујну и показала ми да је у једној кафани купила карте за ,,Гучу у Бечу´´, па почела да ми објашњава да ћемо три дана да се веселимо и керебечимо уз трубе и Јелену Карлеушу и то све за 50 еура по човеку. Узалуд сам покушавао да је одговорим и упозорим шта се углавном изроди када напумпани егзотични зализанци организују вашар.То на добро не може да изађе. Посебно када иза њих стану газде локала, као ,,осведочени поштоваоци културе´´, шишање на кеца вам је загарантовано. Још када сам прочитао да се они одоздо из праве Гуче спремају да их туже за плагијате и да се Гуча сели у ону Марџ –халу, бившу касапницу, знао сам да се нешто иза брега ваља. Џаба, пре ћеш овог Хофера одвести на кебап него ову моју одговорити од шатре и трубача. Ко ми је крив, лепо ми мама и тата говорили да се не женим из тог краја.
Да зло буде још веће, звала сестру и зета из Горње Аустрије,да заједнички лумпујемо уз Карлеушу и да после лумперајке ја спавам на гостинском кревету у предсобљу.
И тако пробисмо се некако до бивше касапнице, све набадајући у неразгаженим ципелама. Уместо луднице распојасаних трубача, печених волова и ватрене Јеце,угледасмо призоре из хорор филмова и аветњски празну касапницу!!! Након првог шока и неверице стиже нам љубичасти менаџер који нам онако људски и братски рече да смо испали овце, али да нас није он шишао, него неки тамо мангупи са којима он никакве везе нема.
Стигосмо кући као са сахране,ова моја плаче, а зет из Горње Аустрије куне. После нам се обратио преко оног фејсбука главни организатор из његове собе са цветним тапетама, па онако као лоше научену песмицу рече овцама да му је јако жао и да наравно ни он ништа није крив, него је жртва белосветске завере.
Као што рекох народе мој није ово ни први ни последњи пут. Чуо сам ових дана да један бивши музикант,доводи највећу културну институцију ону Матицу….. или.. Академију наука…(још се није човек одлучио), овде и Беч. Ко га је за то овластио, то је само њему познато:
Предложићу мом драгом пријатељу газда-Ланчету да у његовол кафани оснујемо на пример лекарску комору. Кад´ може музикант академију, што не би поштени угоститељ лакарску комору. Боље он, него тамо неки, естрадни професор.
Нема коментара:
Постави коментар