Недостајао си ми у музеју,
И у шетњи променадом.
Да ти шапућем стихове.
Дозволи ми да маштам о томе.
Или још боље да будна сањам.
Јер се снови некад и остваре.
Тада ћу бити тамо да ме одмах нађеш.
Волим игру лептира да осетим,
Испод свога длана.
И волим ти те најлепше очи,
Које се претварају у светионик,
Ка којима се креће чун мојих усана.
Волим да осетиш моју сузу радосницу,
Како се губи низ твоје раме.
И моју главу на јастуку,
Твојих груди.
Волим да ми кажеш,
Како имам безобразне руке.
И волим радозналост твојих руку
На којима сијају сазвежђа мојих светова.
И ово је доста.
Слушај ово, као када би слушао,
Шум ветра у лишћу брезе.
Као поему. Као сонату.
А ја ћу и ноћас чекати пољубац,
На своме врату.
Па ако се и угризем за усну,
Биће као да смо се страсно љубили.
ПРВА ЉУБАВ
Која је разлика
Између седмог и деветог неба?
Јеси ли на деветом ближе сунцу,
Или скривенија.
Па нико не види да си
На кревету од облака,
И да вриском грому пркосиш!
Играш се са сунчаним зрацима.
Држе те чврсто небеским нитима.
Налазе ти осетљиве зоне.
Цртају на телу нове меридијане.
А ти их дишеш музиком задовољства.
Музиком за његове уши.
Течеш му венама. Под кожом си.
Јутро те буди кад додирне своје усне.
Осећате врелост пољупца.
Под кожом, слушаш мисли, чујеш му срце.
Када се умива, умива и твоје лице.
У његовом си оку.
Нема коментара:
Постави коментар