Драган Перишић: Мајко

После одавања поште минутом ћутања
песниковој мајци, Драган Перишић
чита песму "Мајко" са којом је отворио
поетски маратон на књижевној вечери
10. априла 2016. године у Бечу

Мајко, отишла си  једног дана
као облак из твога града
Сузу пустио нисам јер знам вратићеш се,
Сада сам остао сам као кап воде у Сахари,
Као зрно жита у крвавој бари,
Празно је твоје место и сјај!
Тебе  сада чека божији рај.

У свима нама оставила си дубок траг,
У срцу своме свако ти је био драг,
Неко те је волео, неко те је желео,
Неко те је мрзео због твојих порока,
Неко је волео само твоја два ока.

Неизмерно си делила љубав своју,
Неком више неком мање пред спавање,
Зато си мајко заборавила на своје имање,
Волела си живот волела си све,
Само себе не, тежак је био твој живот знај.

Језик ти је био бритка сабља
Твоје су навике била плотунска паљба,
Неко се напио неко плачан био,
Неко се од злобе крио,
Сада је свему дошао крај рођење се поновило.

Данас те,  мајко, пратим на вечни починак твој,
Одмори се и испусти душу твоју,
Одлази у миру и спокоју,
Пољуби и загрли фамилију своју,
Сада сте коначно сви на броју,
Одувек си желела овај дан Богу окајан.

Твој син Драган       Беч 24. марта 2016. године

Tweet