субота, 26. март 2016.

ХОДОЉУБЉЕ ТРАГОМ СРПСКИХ ВЕЛИКАНА У БЕЧУ

Чланови СКИЦ-а испред бисте Вука Караџића
коју су 1989. године открили Александар Бакочевић
и др Хелмут Цилк, ондашњи градоначелници
Београда и Беча

Чланови Српског културно-информативног центра у Бечу организовали су 26. марта  2016. године, поклоничку посету зградама у којима су живели и стварали значајни српски великани, што је почетак реализације широког пројекта којим су обухваћени сви српски великани који су, живећи и стварајући у Бечу оставили неизбрисв траг у српској литератури.
    Тако су јуче најгилнији чланови Српског културно-информативног центра, упркос хладном и ветровитом времену, најпре посетили кућу у којој је живео Доситеј Обрадовић (1739 – 1811) на којој се налази спомен обележје овом српског просветитељу у најстрожем центру Беча, и истовремено су посетили зграду у којој се налазила штампарија у којој су штампане прве српске новине.
   Испред оба ова објекта о значају Доситеја Обрадовића и историјату првих српских новина у Бечу говорили су новинар Зоран Анђелковић и књижевник Петар Милатовић Острошки Острошки, председник Српског културно-информативног центра у Бечу, а после њих песници су рецитовали поезију у част српских великана.
Испред Храма Светог Саве
на чијој фасади се налази
спомен обележје на Његошев
боравак у Бечу

    Највећу атракцију приредила је изузетно талентована млада песникиња, једанаестогодишња Марија Лазић која је надахнуто казивала своје стихове о српским великанима, као и Јадранка Станојевић и Славица Лазић које су недавно добиле трећу и  другу награду на бечком такмичењу песника поводом Светског дана поезије у Бечу које одржано 20. марта ове године у препуној сали ресторана „Београд“.
    После су чланови Српског културно-информативног центра посетили зграду у којој је живео и стварао славни Јован Јовановић Змај, (1833 – 1904), најчувенији српски песник за децу.
    Ходољубље трагом српским великанима настављено је и посетом кући у којој је живео реформатор српског језика Вук Караџић (1787 – 1864)  и испред које се налази биста Вука Караџића коју су 1989. године открили ондашњи градоначелници Београда и Беча Александар Бакочевић и др Хелмут Цилк. Ту је такође уприличен поетски час под вођством младе и талентоване песникиње Марије Лазић после које су  рецитовали остали савремени српски песници.
    После су чланови Српског културно-информативног цетра у Бечу посетили кућу у којој је 1864. године умро Вук Караџић у трећој бечкој општини и на којој се такође налази спомен плоча у част Вука Караџића о чијем делу и раду у Бечу су говорили Зоран Анђелковић и Петар Милатовић Острошки који је изнео предлог да Српски културно-информативни центар покрене код бечких власти иницијативу да се у тој кући отвори Вукова соба која би представљала свјеврстан српски музеј у Бечу.
    На крају су сви посетили храм Светог Саве који је у Бечу подигнут у периоду између 1890 и 1893. године, у чијој је непосредној близини боравио највећи српски песник Петар Петровић Његош док му је у бечкој штампарији Мехитариста 1847. године штампан Горски вијенац.

Испред куће у којој је 1864. године умро Вук Караџић
    После четврочасовног ходољубља трагом српских великана у Бечу сви чланови Српског културно-информативног центра присуствали су дегустацији светски чувених вина од меда у фирми Апимеа коју води агилни Милорад Самарџија у петнаестој бечкој општини.
    Посете многим стаништима бројних српских великана који су живели и стварали у Бечу наставиће се у мају ове године године када ће се обићи зграде у којима су живели и стварали: Бранко Радичевић, Лаза Костић, Стјепан Митров Љубиша,  Бранислав Петронијевић, Ђура Јакшић, Милош Црњански, Иво Андрић, Анастас Јовановић, Урош Предић, Паја Јовановић, Герасим Зелић, Милош и Михаило Обреновић, Александар Карађорђевић и кнегиња Персида, Петар Петровић Његош, књаз Данило, краљ Милан, Никола Тесла, Јосиф Панчић, Николај Велимировић, Гаврило Дожић и многи други знаменити Срби, а ове посете, како је истакао председник СКИЦ-а Петар Милатовић представљају најмање што бечки Срби данас могу да ураде на моралном плану према српским великанима који су живели и стварали у Бечу. 
 
 
Информативна служба Српског културно - информативног центра, Беч
 



2 коментара:

  1. Анониман26. март 2016. 23:10

    Свака вам част Срби у Бечу. Негујете успомене на славне Србе који су живели у Бечу. Поздрав из Москве.
    Велимир

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман29. март 2016. 04:40

    ТАКО СЕ НЕГУЈЕ СРПСКА КУЛТУРА У СВЕТУ
    Ово је фантастична замисао. Одушевљена сам. Толико велих српских имена живело је овде у Бечу, а највећи део Срба о томе не зна ништа, нити зна где су живели. Зато овај подухват чланова Српског културно-информативног центра из Беча на челу са мудрим и неуморним прегаоцем на српској културној њиви заслужује признање свих нас и обавезу да се прикључимо кад буде организован следећи поход обавезно долазим са комплетном породицом јер сви треба да знамо где је шта наше у Бечу, а не да по хиљаду пута пролазимо не знајући ништа о томе. Тако се чува култура и традиција.
    Милка

    ОдговориИзбриши