Свечана сала ресторана "Београд" у Бечу била је претесна, многи су остали изван сале да прате изузетно поучно предавање и квалитетне рецитације |
У Бечу је, у организацији Српског културно-информативног центра, у препуној свечаној сали ресторана „Београд“, 20. марта 2016. године одржано књижевно вече посвећено Светском дану поезије.
Уводни говор је одржао књижевник Петар Милатовић Острошки који је говорио о проглашењу Светског дана поезије од стране Унеска 21. марта 1999. године.
Том приликом подсетио је да се Светски дан поезије славио знатно раније, још 1505. године. У свом уводном слову Милатовић је истакао да су 20. марта рођени: Публио Овидије, један од највећих римских песника и један од најчувенијих аутора стихова о љубави у светској литератури, 43 године пре нове ере, као и Николај Васиљевич Гогољ 1809. године, један од најзначајнијих представника руске реалистичке књижевности и при том је изразио своје жаљење што је спалио други део дела "Мртве душе" неколико дана пре своје смрти.
Милатовић је у наставку исцрпно говорио о светским песничким великанима: Хомеру, Дантеу, Петрарки, Шекспиру, Гетеу, Пушкину, Бодлеру, Бајрону, Рембоу, Коктоу, Преверу, Тагори, Неруди, Поу, Паунду. Шилеру, Хајнеу; затим о српским песничким великанима: Петру Петровићу Његошу, Бранку Радичевићу, Алекси Шантићу, Јовану Дучићу Дучићу, Милану Ракићу, Војиславу Илићу, Ђури Јакшићу, Сими Пандуревићу, Јовану Јовановићу Змају, Лази Костићу, Миодрагу Павловићу, Васку Попи, Момчилу Настасијевићу и многи другим савременим српским песницима који су у врху светске поезије, показујући на конкретним примерима да и мали народи имају поетске величине планетарног формата.
После Милатовићевићевог говора уследио је такмичарски део поетског каравана у којем су учествовали: Дарко Марков, Зоран Анђелковић, Петар Милатовић (сви тројица без права на награде јер су чланови жирија) и песници који су се такмичили за четири награде које су обезбедили Петар Милатовић Острошки, предедседник Српског културно-информативног центра и Милорад Самарџија, власник фирме „Панта реи продукција“ у Пандорфу код Беча који је на гитари пратио рецитовање док су по три песме рецитовали: Светлана Цеца Рудић из Сребренице (Република Српска), Славица Клајн из Беча, Мигула Мартиновић из Беча, Малина Марина Јанковић из Беча, Вјера Гаровић из Земуна, Славица Лазић из Беча и Јадранка Станојевић из Шипова (Република Српска).
Трочлани жири у саставу: Зоран Анђелковић, председник и чланови Дарко Марков и Петар Милатовић Острошки, доделио је четири награде и то: прву награду песникињи Вјери Гаровић из Земуна, другу Славици Лазић из Беча, трећу Јадранки Станојевић из Шипова, а специјалну награду добио је песник Драган Перишић из Беча, а награде су се састојале од вредних издања „Прометеја“ једног од најчувенијих издавача у Србији и поклони фирме „Панта реи...“
Трочлани жири у саставу: Зоран Анђелковић, председник и чланови Дарко Марков и Петар Милатовић Острошки, доделио је четири награде и то: прву награду песникињи Вјери Гаровић из Земуна, другу Славици Лазић из Беча, трећу Јадранки Станојевић из Шипова, а специјалну награду добио је песник Драган Перишић из Беча, а награде су се састојале од вредних издања „Прометеја“ једног од најчувенијих издавача у Србији и поклони фирме „Панта реи...“
Петар Милатовић Острошки говори о предстојећем поетском ходочашћу по Бечу ТРАГОМ СРПСКИХ ВЕЛИКАНА 26. марта 2016. године са почетним окупљањем испред Штефансдома у 13 часова |
После такмичарског дела говорили су Зоран Анђелковић о духовности у поезији и Петар Милатовић Острошки о српским великанима који су живели и стварали у Бечу: Доситеју Обрадовићу, Вуку Караџићу, Бранку Радичевићу, Лази Костићу, Стјепану Митрову Љубиши, Ђури Јакшићу, Јовану Јовановићу Змају, Браниславу Петронијевићу, Милошу Црњанском, Иви Андрићу, Анастасу Јовановићу, Урошу Предићу, Паји Јовановићу, Герасиму Зелићу, Милошу и Михаилу Обреновићу, Александру Карађорђевићу и кнегињи Персиди, Петру Петровићу Његошу, књазу Данилу, краљу Милану, Николи Тесли, Јосифу Панчићу, Николају Велимировићу, Гаврилу Дожићу и многим другим српским великанима који су живели и стварали у Бечу, од којих су многи управо у Бечу и умрли. Тим поводом Милатовић је најавио за 26. март 2016. године поетско ходочашће ТРАГОМ СРПСКИХ ВЕЛИКАНА У БЕЧУ када ће се обићи сва места где су живели и стварали значајни Срби и кистовремено Милатовић је пледирао да се код надлежних аустријских власти иницира обавезно постављање спомен обележја свуда тамо где су живели српски великани у Бечу, због чега је, како је истакао у свом пледоајеу, потребна политичка, национална и културолошка зрелост свих релевантних српских фактора у Аустрији и ту, како је истакао, не сме бити ксенофобске затворености и партикуларних интереса групица и кланова, јер сени славних српских великана који су живели у Бечу обавезују све нас.
У наставку изузетно успешне и масовно посећене књижевне манифестације „У сусрет светском дану поезије“ уследила је плодоносна дискусија на задовољство свих и при том је једнодушно константовано да овако квалитетне књижевне вечери са предавањима на којима се много тога може научити, треба чешће организовати, јер је управо то што недостаје српској културној бечкој сцени, а то је нарочито важно ако се зна да у Бечу живи преко сто хиљада Срба, од којих су, нарочито у трећој генерацији, претежно млади и образовани који су сада, на жалост, сасвим по страни јер не желе да се мешају са дилетантским начинима рада, што карактерише велики део удружења која су, најчешче приватизована.
Управо овакве квалитетне манифестације постављају ствари на своја места, јер бројност српског расејања обавезује све мислеће да се позабаве наслеђеним рецидивима прошлости како би сви ми били ближе једни другима, а самим тим и странцима, јер странци ће нас ценити у оној мери у којој ми ценимо сами себе!
Програм је успешно водила Малина Марина Јанковић.
Малина Марина Јанковић |
У наставку изузетно успешне и масовно посећене књижевне манифестације „У сусрет светском дану поезије“ уследила је плодоносна дискусија на задовољство свих и при том је једнодушно константовано да овако квалитетне књижевне вечери са предавањима на којима се много тога може научити, треба чешће организовати, јер је управо то што недостаје српској културној бечкој сцени, а то је нарочито важно ако се зна да у Бечу живи преко сто хиљада Срба, од којих су, нарочито у трећој генерацији, претежно млади и образовани који су сада, на жалост, сасвим по страни јер не желе да се мешају са дилетантским начинима рада, што карактерише велики део удружења која су, најчешче приватизована.
Управо овакве квалитетне манифестације постављају ствари на своја места, јер бројност српског расејања обавезује све мислеће да се позабаве наслеђеним рецидивима прошлости како би сви ми били ближе једни другима, а самим тим и странцима, јер странци ће нас ценити у оној мери у којој ми ценимо сами себе!
Програм је успешно водила Малина Марина Јанковић.
Информативна служба Српског културно-информативног центра, Беч
Е-mail: skic@chello.at
Hvala najlepse za prijem,organizaciju,vodjenje i pesme...Vece je bilo prelepo....Zlim vam svima,jos vise pesama i jos vise ovako divnih susreta...pozz :)
ОдговориИзбришиCeca Svetlana Rudic
ОВАЈ КОМЕНТАР САМ ОБЈАВИЛА НА САЈТУ РТС- а и сада га постављам овде.
ОдговориИзбриши____________________________________________________________________
Присуствовала сам величанственој књижевној вечери. Једва сам добила столицу у препуној сали. Никад нисам видела у Бечу да је сала тако препуна на некој књижевној вечери. Очигледно да читаоци, односно народ, изузетно цени књижевника Петра Милатовића Острошког који привлачи масу, а то смо видели на књижевној вечери. И захвална сам му што се опет активирао јер су нам досадиле незналице које брукају културу и литературу. Говори су били фантастични, рецитатори феноменални, уручење награда свечано, све је одисало високим стилом. Другим речима, браво и све похвале и моја захвланост. Убудуће ћу редовно долазити на свако књижевно вече које организује Петар Милатовић Острошки кога узалуд копирају неки који не могу да скупе више од 5 до 6 или 10 посетилаца. Зна се ко је ко у Бечу. То смо овом приликом видели на делу!
Милка
СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ НА СВЕТСКИ НАЧИН У БЕЧУ
ОдговориИзбришиМорам да признам да сам много научила на овој књижевној вечери слушајући господина Петра Милатовића Острошког док је говорио о: Овидију, Хомеру, Дантеу, Петрарки, Шекспиру, Гетеу, Пушкину, Бодлеру, Бајрону, Рембоу, Коктоу, Преверу, Тагори, Неруди, Поу, Паунду. Шилеру, Хајнеу; затим о српским песничким великанима: Петру Петровићу Његошу, Бранку Радичевићу, Алекси Шантићу, Јовану Дучићу Дучићу, Милану Ракићу, Војиславу Илићу, Ђури Јакшићу, Сими Пандуревићу, Јовану Јовановићу Змају, Лази Костићу, Миодрагу Павловићу, Васку Попи, Момчилу Настасијевићу, јер човек од овог великог ерудите и врхунског познаваоца светске и српске књижевности може много тога да научи, тако да је Светски дан поезије у Бечу обележен на врхунски начин.
Одушевила сам се кад сам чула да ће Милатовић у суботу 26. марта, почев од Штефансдома у 13 часова, да организује обилазак свих адреса на којима су у Бечу живели: Доситеј Обрадовић, Вук Караџић, Бранко Радичевић и многи други.
Ово је врло значајно за све нас који учимо од школованих и паметних, да би то касније пренели својој деци. Обавестила сам све моје познанике и пријатеље, испричала им све шта сам чула и видела на овој књижевној вечери и сви ћемо убудуће редовно долазити. Коначно да се неко сети да нас све паметно окупи и предводи.
Рајка