У процепу где лед је спреман,
Они се смеју превртљиво,
Зато ка тупим висинама гледам.
Постоји време за крај,
Кораком хитрим крећем смело,
Не добијају сви карте за рај,
Одредиште ми је ледено гротло, тамо је врело.
Даље, даље кроз ветар стремим висинама,
Прикрада се смрзнуте реке хук,
Уморне руке хрле планинама,
Слатко је чути велелпни мук.
Живот и смрт нису никада једно,
Знаци су ту, испод наслага снега,
Чекати у змијоликом реду живота није вредно,
Дочеках блажени крај на врху леденог брега.
Врхови и даље немо зуре,
И ветар корача жустро,
Нека за смрзнитим рајем други јуре,
Проклињем пролећно јутро.
Нема коментара:
Постави коментар