Питају се коме то пјесме пјевам
За кога то стихове цитирам
Кад по њиховом такту не свирам
Не воле ме јер не глумим
На даскама била нисам
Али позорнице свјетла видјела јесам
И људе доброг срца памтим
И њима љубав поемом вратим
Свако има своје бреме
И јаде које уз стјене гура
Не би било ни сињег мора
Да није хладних таласа бура
Корак је тих кад мисли су плахе
А јаке струје кад грме олује
Природа своје законе имаИ своју предност и ману сва клима
Тамо гдје расли некад смо ми
Остали давни дјетињи сни
И пјесме епске родног краја
Народ посвуда спаја
Да сам зрно никла бих у трави
Летјела би да сам лептир плави
Кад се родих обасја ми лице
Октобарско сунце Буковице
Зато моје мисли родном крају хрле
Тамо гдје зрију дрењине прве
Костеле и хлеб испод пеке
Велики слап Крке ријеке
А сада суза кваси сва лица
Из родног краја нас избјеглица
Ко узе радост народу мом
Ко је спалио мој скромни дом
Да сада гледам слике само
Ни крова нема на авлији старој тамо?
Нема коментара:
Постави коментар