 |
| Малина Јанковић |
РУКУ ДА ТИ ДАМ
Жеља ми је руку да ти дам,
да ме поведеш небеским сводом,
као два галеба да летимо,
али не морем да одлетимо,
већ ливадама, долинама,
брдима и шумама,
па да слетимо на крошњи шумарка
из нашег сна
где ме носиш ти
на својим јаким рукама...
ЧАР ЉУБАВИ
Дао си ми крила да полетим стазама љубави,
у души да осетим познате љубавне чари,
па ме сада ватра љубави греје
коју срце давно осетило није.
Док ми киша на врело лице пада
долетела бих до твог града
као маче бих се у твом крилу скупила
да угасиш жар слатким пољупцима.
Чаробне би биле те влажне усне твоје
што би на мом телу расцветале све пупољке моје
и док нам се жеља телима шири
ми заносно тонемо чаром љубави.
БУРА
Моје срце се тетура,
узрујала га синоћна бура,
мало мало хоће да посрне
као неко из мозга кад сврне.
Страшно чудо се дешава
када одузме се вера љубав и нада,
распада се свет на комаде
зашто ми баш ти бол зададе?
Као бумеранг вратиће се назад
Рећи ћеш себи да си велики гад
да би све било лепше него крај
јер ова љубав има диван сјај.
БУЈИЦА ЕМОЦИЈА
Занела нас бујица емоције
што и самом небу мило је,
вратила нас детињаским сновима
да видимо да у нама још љубави има,
послала нас где смо срећни били
и некада давно снове снили,
послала нас пољима и шумама
да пламен среће запали у нама
ЧАРОЛИЈА
Када ти љубав у главу удари
па велика борба настане
прекида те и промени ствари
од планова ништа не остане.
А онда те некуда одведе
мирисом опојних зумбула,
опија те и разум заведе
па се чаролија шири телима.
ВОЛИМ...
Волим додир твоје руке
што ме ставља на тешке муке
откуцаје дивног срца твог
твоје душе љубавни зов.
Волим сунчев сјај твој
па ме облива страшан зној
у твом оку звезде сјај
тај твој нежни загрљај.
Волим твоје речи слатке
јаке заносне и кратке
што те тако магичним чине
па ме вину у небеске висине.
Нема коментара:
Постави коментар