Од хладних ветрова живота
Заробила студ срце,
А руке, још испружене
ка сунцу твојих очију
Чекају да уз неке нове осмехе,
Старим путевима кренемо,
питајући се:
Јесу ли сви боли своје,
оставили у души мојој,
Кад оволико боли?
Чувају ли сви љубави своје,
у срцу мом,
кад оволико волим?
.
Нема коментара:
Постави коментар