примакa` се и гробу војводе
под Медуном, огњишта без жара
гдје смо сада , гдје нам Марко оде?
Ноге, руке -ханџари младости
куд путују а бојишта пуста?
небу дођу јунаци тек љети
док ти туђин храни тимор-уста.
У брдима ријеч гвожђе скује
да и камен Божји поклич чује
диж` те руке, да Србин зимује
не за злато што нам гуја снује.
Марко Марку темељ у немоћи
не погибе од праха турскога
Марко, Јоле свима на помоћи
кад им вуци кроче преко прага.
Не могу се, они, избрисати
нит` "Примјери" што се вјечно памте
не може се Сунце потамнити
нит ханџaри што над кршем пламте.
Свијећа ме грије твог пркоса
и кроз кланце душе,твоја јека,
нек те љуби и камена роса.
нек се чује чоек довијека..
Нема коментара:
Постави коментар