Милан Вучковић: Оне у теби

Тужни кораци утиснути су на тротоару
Мирис снега у позне јесење дане
Ту почивши, снови ће се вратити у улицу стару
Ту су и рођени, ту им се и отворише ране
Давне љубав,клупе у парку ће отелотворити
Одраз  прошлости у борама октобарских киша
Препознаћу...и са тим успоменама се нећу борити
Јер она у мени с' годинамасве је већа и тиша

Кораци на тротоару снег су у блату
Поред мене пролазе, кроз мене пролазе
Погледи им упловљавају у моје очи, док твоји су на сату
Сидра бацају,у мом тужном осмеху марину наде налазе
Неупрљани погледи из којих им се чежња назире
Нема сивила новембарског јутра, као у твојим очима
Које машту самотњака попут мене увек распире
Али ни једна тебе у себи нема, а свака себе у теби има
.

Tweet