МИОДРАГУ – МИЈУ ШЋЕПОВИЋУ
СРЂАНУ – СРЂИ ЈЕЛЕНИЋУ
НЕБОЈШИ – НЕНУ ЖИВКОВИЋУ
МИХАИЛУ – МИШКУ ЈОВИЋЕВИЋУ
... мојим ратним друговима који храбро падоше у обрачуну са Црном Легијом, деци која пред Богом представљају земљу Његошеву
Због светлости имена свога
ког сабљом прославише преци,
пошла си да браниш Бога
где наста у мачева звеци.
Ти си сунце у очима ратника,
чист вал сред прљаве воде,
мач над вратовима издајника,
о вечита буктињо слободе.
За част твоју славну,
летеле су храбре чете,
и кроз тмину по Балкану
зрак носиле зубље свете.
Изгубише силни снове,
поломише копља своја
кад хтедоше у окове
везат горда стења твоја.
У крваве нестадоше кланце
што завет чувају чврст,
да кршимо тирјанске ланце
и свој славимо крст.
Устају твоја деца из ровова,
између Пакла и Неба на мост,
душама наших прадедова
пролазе Смрт и њен гост.
Блеска му челом тробојка
док к'о гром трешти граната,
нежно пригрлио као мајка
мртвог друга, друг, око врата.
К'о сузе из истог ока
лелујају кроз дим ратне зоре,
заћуташе топови са њиховог бока,
...за част Црне Горе.
Написано у рату,
Динарске планине изнад Неума
Нема коментара:
Постави коментар