четвртак, 28. април 2016.

Вјера Гаровић: Ходочасна поезија

МОЛИТВА НА ВЕЛИКИ ПЕТАК

Поменух све моје у молитвама мојим.
Пожелех им исто што и себи.
Делећи жалост, дарујући љубав
Снено сањах о теби.


Напојена мирисом светога мира
Оног што душе наше опија
Сагнута молих, призивах милост.
Богатих у срцу животворне даре.
Позивах љубав да свима буде арија.


Великога и часнога крста,
Док ходам, у ногама осећам терет.
Сузе ми саме непрекидно теку.
Јецај ми стиже из срца.
"Дај Боже без Ирода и Изрода свет".




ВАСКРС НА ХРИСТОВОМ ГРОБУ

Повео ме путем куда и када је хтео.
Све било је, да сам могла.
Осетила сам, тамо је седео.
Када сам ушла, срећа ме испунила.
Као никад до тада.


Било је како сам желела.
Нико ме пожуривао није.
А ја сам себе дала.
Све што сам имала, хтела и знала.


Љубила сам камену плочу.
Све ми је Он дао.
Понављала сам само: "Хвала ти"...
Миро је посебно мирисало.



ДАН НА РЕЦИ ЈОРДАН

Боже, даруј ми љубави да напишем песму.
Да упамтим дан на реци Јордан.
Где те Свети Јован посведочи крстом.


Дан, када ми света вода додирну тело,
Да опере грехе и смилује твоје срце.
Боже, чистом светошћу лечиш.


Опрах косу, мисли своје и жеље,
Грешна, скрушено те молим,
За дете, брата и пријатеље.


Даруј, Боже, љубави и здравља
И оном кога волим. За мир у души,
За срећу, смерно Те молим.


Сачувај народ мој од злога и исушења.
Да се обожимо и умножимо,
Боже, да испунимо твоја хтења.


Опрости и помози Боже мој. И хвала.
За дивне дане на најсветијим местима.
И све дарове што љубав ми је твоја дала.


 



2 коментара:

  1. СРБСКИ: Немар настани домовину нам као победа чудних нам речи у језик и свакодневље.Сабијамо отпор ћутањеми трпњом бежећи у новине, екран и вест, у отпаднике оптужене за паганство; прогонитељи филмове за Оскара спремају са именима нашим, девице камењем и ватром грејане васкрсавају у хероине пинкоманијеи ТВманије а преморено надање остављеноје да чека, умножавање своје да измоли,траг свиј којом књигом и песмом да остави, поруку будућима...
    И премор кад се од чекања за трпавице окачи дуго мрак ће у душе дом да потражи, у немар, у туђу реч и име у...ћао памети...
    И свуда православни храмови ничу, из паганства настрадале Христос на исповест зове, одлажући потоп, док се доказима као бројаницама моћни забављају и бригу нам ракетама преврћу...
    И свуда ближњи одлажу покоп шетајући болничким круговима, тражећи спас без Христа и храма за своје најмилије...од лекара нема ни осмеха а камо ли лека за страдале од колатералне.
    Немар и немоћ обележавају дангубдане, у расејање одлазе моћни а остали надањем и борама пуне своје стомаке, сањају о послу и слободи, испијају испразне разговоре и сузе, немаром, ноћним шетњама обележавају своја хтења...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Вјера Р Гаровић28. април 2016. 07:09

      Хвала вам поштовани господине Душане на коментару.Тачно осликасте свакодневицу. Који се уздају у Бога и знају снагу молитве чине шта могу да се као народ обожимо и умножимо. Јер како рекосте;"од лекара нема ни осмеха а камо ли лека".Сећне наступајуће празнике вам желим и свако добро од Господа.

      Избриши