Дарко Марков: Како је анонимна бединерка спасила "Врховног Србина", његов положај и његову мушкост

 Ово ни најискуснији и највиспренији стратези и аналитичари нису могли да наслуте, да ће у овим судбоносним данима по српску заједницу овде у Бечу, бединерка одиграти кључну улогу! Типовало се на црквене великодостојнике, амбасадора, културног аташеа или у најмању руку отправника послова, али су све ове умне главе добрано затајиле. Ништа од труста мозгова не би, док бединерка не узе (ону) ствар у своје руке и показа како се проблеми решавају.

   Додуше није она баш обична бединерка. У питању је Бединерка заљубљена у француски језик, културу, дела француских списатеља, а посебно у дела својих колегиница - француских собарица. Наравно погађате у кога је осим француске романтике и галских петлова понајвише заљубљена. У свог, не галског, него балканског певца - Врховног Србина.

   Наиме, док седите на вашим радним местима мучите се послом, форарбајтерима, ерлакшајнима, вероватно велика већина вас ни не слути каква драма се овде у Бечу одиграва.

   Дешава се нешто што би могли назвати Фебруарска револуција, Бечко пролеће, па чак и Сеча кнезова. Права стаљинистичка чистка. У току је нешто што би се бечком Осмом седницом, слободно назвати могло. Седницом на којој улогу брачног пара Милошевић врло веродостојно играју Врховни Србин и шармантна мадмасел - Бединерка. Кукавни чланови управног одбора су њихове политичке жртве, посечени кнезови и троцкисти.

    Подсетићу, за оне који нису пратили, како је све почело, а о чему је у једном од претходних текстова писано (Апис и бечки завереници). Почело је покушајем управног одбора, да се оконча четворогодишњи циркуско - бахати мандат професора-шибицара, познатијег у народу као Врховни Србин. Познат је и као „Бахати Пигмеј“, „Хобит из Лесковца“, „Бечки Месија“, „Горостас културног живота“, „Згубидан“ (ви одаберите шта вам се највише допада). Устало се против самовоље, бахатости, дрскости, плагираја, лажи, хавлоспева, омоловажавања сардника, лажних (фалсификованих) извештаја, досадних програма, гафова, присвајања туђих заслуга и идеја.

    Устало се против човека, који је од једне здраве идеје за четири године направио фарсу, отерао студенте и интелигенцију, а у управни одбор укључио собарицу и „академске грађане“ који су негде од силних брига и рада своје дипломе „затурили“ као што је и Врховни негде затурио своју јер га је „просто мрзело да оде по њу у Грац“ (прича коју радо приповеда овдашњим студентима).

   Устало се против човека који је од угледног удружења направио предмет подсмеха, а и сам лично постао мотив песама, приповетки и позоришних комада. Устало су у жељи и нади, да ће Врховни имати трунку савести и мирно отићи са свог положаја.

Заборавили су, да му је „руковођење“ српском културом, традицијом и свиме што име српско носи, овде у Бечу једино занимање (никада и никакво запослење није имао осим да буде издржавани паразит) и да ако га изгуби, следује му поновна рупа из које је изашао. Заборавили су ону чувену паролу коју користе сви „представници српског народа у Бечу и Аустрији“ Удар на њих - удар на српство!

   Таман када су се револуционари понадали да је „магарац у блату“ Бахати Пигмеј у конопцима (а судија одбројава) и да је решио да сиђе са трешње, Врховни је фудбалским речиком речено, окренуо на петопарац читав управни одбор, додао лопту бединерки и правац у небрањени део гол(ог)а.

   Знао је наш професор - шибицар, да се не треба пуно надати у цркву, државу и званичне институције, чије прагове је обијао и тражио помоћ у обрачуну са устанацима. Није Врховни имао стрпљења да сачека како би новоименовани Епископ и Преосвећени Владика мудро размислио (коме узгред тражио да баци клетву на управни одбор) изашао пред вернике те позвао на братску љубав, помирење и молитву за оне који су на власти.

О   д веселог амбасадора и његовог цинцулирања такође није било неке користи. Још када му је овдашњи цењени бечки свештеник и парох отказао хришћанску љубав (и почео да чита „Оче Наш“, кад би неко Врховног Србина поменуо) и замолио га да промени парохију, и цркву више не користи за личну пропаганду, Врховном није преостало ништа друго, него да извади кеца из рукава, баци на сто своју бединерку и крене у обрачун са устаницима. Наравно, пре тога је полуписмену жену убацио у управни одбор лукаво кад нико није гледао, као што ју је код куће пипкао, такође кад нико није гледао.

   Убрзо је наша мадмасел - Бединерка показала свим ученим главама, како то ради практична жена. Кренула је у обрачун и противнапад. Почела је да објашњава бечким Србима шта би за све њих био губитак таквог човека какав је ОН. Паралисао би нам се друштвени живот . Наша деца, наши српчићи би остали неписмени, јадни и слепи код очију. Ко би писао писма европским званицнима, увијао се у заставе, обилазио стратишта.

   Ма, ко би нас учио француској култури, немуштом српском и лесковачким кафанским форама, да нам није Врховног и Прве мадмасел Беча, госпође - Бединерке. Упоредо са кампањом који је водила,мадмасел је активно и вредно радила на сређивању психо-физицког стања Врховног Србина. Својом прагматичношћу, успела је да му за кратко време среди и избалансира хормонални дебаланс и поремечени либидо који је настао услед стреса због побуњеника. Сређених хормона и врацене либидо функције у нормалу, Врховни је постао непремостива препрека побуњеном Управном одбору.

У тако народе мој! У једној таквој запаљивој атмосфери одржана је (тајна) ванредна седница, на којој су наши устаници имали толико шанси, као српска делегација ономад у Рамбујеу. Гласови Бединерке подпомогнуте најсликанијом фејсбук професорком су пресудили, а смушени и збуњени устаници са све петицијама и потписима остали посечени кнезови-кратих рукава. Почистила их мадмасел као прашину и масноћу са Врховниковог кухињског стола и отпратила их са седнице уз лагане ноте Шарла Азнавура.
   Да ли ће сад десетковани и разбијени устаници, успети да се консолидују? Тешко је проценити. Можда би требало да примене Врховникову тактику, па и они изваде неког кеца из рукава. На пример госпођу Марицу - благајницу, која им све марифетлуке зна и чије је отворено писмо написано свим члановима Друштва, био шамар Врховном, од кога се дуго није опоравио. Госпођа Марица је фина жена, па није хтела да има посла са њима, него их је нокаутирала а затим мирно и достојанствено одшетала из њихове јазбине.

    Драги читаоци, ми остајемо на вези и у јеку збивања. Уредно и на време ћемо вас извештавати о даљем току револуције! Очекујемо да ће устаници брзо збити редове и кренути у контранапад. Искрено се надамо да ће они пронаћи своју Гвоздену - Лејди, која це ударити на шарматну Мадмасел - Бединерку.

 

Наставак следи……….

Tweet