петак, 26. фебруар 2016.

Радмила В. Стојановић: Књижевност Достојевског је врх љубави и човечности

Радмила В. Стојановић насамо са Фјодором Достојевским
  Бисерница најумнијег књижевног ствараоца  броји петнаест романа, седамнаест приповедака, много есеја, писама, дневничких записа. Нуди обичне свакодневне теме са универзалним питањима о значењу живота.
    Дубока психолошка и морална анализа из блата свакодневице, са немерљивом лепотом и љубављу издваја бисере једино прихватљивих моралних вредности, ликовима и делима интригантним за читаоце и ствараоце  широм света. Скенирао је и појединце и народе дубокоумним анализама дајући визионарске одговоре на сва есенцијална питања. Раскољњиков из  познатог романа „Злочин и казна“ је тип надчовека, који је помислио да због виших циљева може одузети живот старици, друштвеном паразиту.   Писац  уверава   да су  само дела љубави међу људима, са неопходношћу праштања једино смислена лепота, која ће  спасити свет. Слично је  запажање Др Милоша Ђурића који тврди да је за Достојевског једина етика очовечавање човека и човечанства и додаје разлике између европског и словенског друштвеног миљеа тврдећи да је за први карактеристичан успон науке и знања, а да су моралне вредности занемарене до размера духовне пустоши.  Силина егоизма  је уништила братску љубав међу људима.

Не кријући слабости словенских народа, ниско самопоштовање, некритичан занос вредностима западне цивилизације, приписујући високоморалне квалитете одређеним  друштвеним  слојевима, признаје да је њихова  духовност најузвишенија вредност. Видео је сјајну могућност опстанка и битисања свих народа у хармонији чувања вредности које поседују, загрејани оживотвореном духовношћу словенске провенијенције.
    Хоћемо ли нестати и страдати у крвавој трци за профитима и материјалним богатствима са закржљалим моралним скрупулама и без витештког  духа? Хоћемо ли схватити да једино очовечена лепота љубави  може спасити свет? Хоћемо ли се определити за сва блага света, или убрисати сузе сваког детета ? Хоћемо ли схватити да смо несрећни, јер не знамо да смо срећни? Хоћемо ли престати да критикујемо друге или својим личним примером показати врх човечности? Хоћемо ли схватити шта су лажне и погибељне слободе и разумети да је најпривлачнија слобода мирне савести ?Да ли ћемо схватити да смо сви ми добри људи, а да једни другима изгледамо рђаво јер се не познајемо? Да ли ћемо и ми тражити идеално у реалном, злато у блату, велико у презреноме? Хоћемо ли процењивати људе хладном аналитичношћу и предрасудама или само  Љ У Б А В Љ У? Знамо ли да упознати људе значи  о п р о с т и т и? „Достојевски је сав у томе, са надахнућем  пророка, жаром  апостола, искреношћу мученика, сетом филозофа, видовитошћу песника,“ писао је Ј. Поповић. Одговор је и ваш удео креирања будућности, ваш гест човекољубља, као и ваш корак упознавања и праштања.
  



Нема коментара:

Постави коментар