Гледала сам игру слабости и моћи,
чекала да видим докле ли ће доћи.
Придружене уз пут
милост и окрутност,
јетрвице зле,отимале престо.
Где је којој место?
Питање је важно,
живота и смрти.
Тужно или смешно,
рингишпил их врти.
Краљ и слуга
у волшебном двору,
када би заменили
свак своју одору...
Шта би се променило,
о,ко ће то знати?
Да л' онај што ,,влада"
ил' други кад пати.
Разлика је само илузија пуста.
Чим се Небо наоблачи,
кишом земљу раскваси,
остају нам свима
само пуста уста.
Светионик, 2014.
ДАХ СИНАЈА
Зорама зорила на јастуку
улеглом очима урокљивим.
Душу паперјем овијала,
на љуљашци од дуге се молила,
тиховала.
Танушном нити разума
опросте призивала.
У земљи Сунца и корала
љубав снажила.
И свану дан сав од приказања.
И угледа како море
чудесне одблеске ка земљи сеје.
И засветле око мудраца,
заплесаше барке и палме све.
А тамо, са врха Синаја
зачу се глас што диже и греје.
,, Радост не дозивај, у теби је! ,,
РАСПЛЕТ
Расплети бокоре утихлих божура
Расплети душу омеђену
Расплети мисао успавану
Расплети крила паучинаста
Расплети се од неспокоја
Расплети неживот од живота
Сунце излази
Време је
Зрење, 2015.
ДОК ЦУРИ ВРЕМЕ
Понекад, тек тако,
освану дани кратког удисаја.
Отежали капци, шкрипућу кости
ко пребите утихле радости.
Буне се трзаји.
Устани !
Погледај,
процвале липе.
Зрење, 2015.
МИР ДОЗИВАМ
Имам и ја речи,
имам и очи,
сећања имам,
боле боду !
Бришем их, склоним,
врате се авети.
Не дозивајте,
не учите памети !
Тиха сам,
Србија сам !
Похабана рањавана,
али још дишем,
песме пишем
да запамтим,
не извињавам се,
само мир дозивам.
Благослов, 2015.
Хвала Словословљу.
ОдговориИзбришиЧаст ми је.