недеља, 10. јануар 2016.

Вељко Боснић: Вјетар чешља снове

ИДЕМ

Идем ноћас тихо
Као мраз што пада нестварно
Гране изнад прозора смију се
Кући

Ноћ
И Бог чекају
Годинама
И могу да спавају
Тихо

И дуго
Идем на прстима
Ноћас
Кроз твоју собу мира
Опране косе

И ногу
Блијед од зиме

Ноћ
И Бог праштају
Све ове године
Падања које траје
У недоглед
Ја идем ноћас тихо

Јесења

Две ласте
Покисле овјешане о жице
Топе се

Југо скупља
Све помаке трулости
Тај тешки воњ
Долине
Пролазности

И несреће
Зла коб
Над кућом

Две вране
Узалудно плове
Високо над небом ужаса

Југо сјева
У тами загушљиве собе
Самоће

Зла к´о и твоја табакера
Кеса дувана чека


ПОГЛЕД

Стешњени осмјеси пуне куће
Ђеце
Боле на сав глас

Понекад их чујем уз
Вјетар
Што пребројава и чешља
Снове покојника
Мајке што пржи прженице
Жуте топле
Шоље мљека

Уздаси уморнок косца
Ђавола на канти
У остави очевој чучи
Понекад их осјетим пред свитање
Док анђели спавају

Мајке
И оца што отишли су
Горе високо
Немогу да докучим

Тај мирис прженица
Сам зјевам

 



Нема коментара:

Постави коментар