Душица Мрђеновић: Зашто и зато

ВРЕМЕ НЕВРЕМЕНА

Дошло је време неверемена.
Гладне олује ждеру поветарце.
Киша земљу претвара у блато.
Сумња од младића направила старце
Угашених очију, дигнутих рамена...
И сви се питају ко је крив за то?
Дошло је време наплате дуга.
И омче свима око врата стоје.
Ватра у центру смрти гладног круга:
Гласа неста, дланови се зноје...
Ноге дрхте, срца одзвањају,
И сви се свом џелату клањају.
Дошло је време, кожа поста тесна!
За минут настаће пепео и прах.
Око нас крвожедна хорда бесна,
за све је касно, прекасно за страх!
Већ смо провирили кроз врата Хада,
Kасно је садa...прекасно...ноћ пада.


ДВОРСКА ЛУДА

(скоро бајка за скоро боље сутра...)
У оваквом ''Царству'',на оваквом ''Двору'',
где радују се сопственом понору
непримећујући га од нити
својих нискости:
Не желим принцеза бити!

Е, молим лепо, нисам ни слуга!
Јер ту се не зна ко служи коме...
Ни зла вештица, нити Пепељуга,
ни Трноружица, нисам, дабоме.

Авај, вама је све просто мета!
Ал' и да лете стреле одсвуда:

Kрај таквих ми нимало не смета
да будем правцата дворска луда.

14.9.2015.


ЗАШТО И ЗАТО

Зашто нас целог живота прати
Зашто да не, зашто постојати?

Добро је. Зашто?
Не ваља. Зашто?
Желим. Зашто?
Не желим. Зашто?

Молим вас, можете ли,
рећи ми зашто?

Зашто је зашто увек битно
и тако присутно и тако хитно?

Рођени – зашто?
Живели – зашто?
Умрли...ЗАТО.

Tweet