Весна Ковачевић-Соколовић: Трагови коначности

Весна Ковачевић - Соколовић

КАКО ДА УЗДИШЕМ СЛОБОДУ

Како да уздижем слободу
нема, без гласа,
окована даљинама,
које одсликавају чежњу месечине
проткане златним нитима сећања.
Слобода је песма
моје душе
о непрегледним руским степама,
и дугим, дугим, белим ноћима
у којима се потире
сваки траг коначности
на коју смо осуђени
и блештавилом се урања
у недокучиве пределе патње
ткане срећом постојања.

ИЗ ТАМНИЦЕ САМОЋЕ

Из тамнице самоће
пишем небу звезданом
о љубави и жељи за слободом
заробљеним у уму,
окованом сећањима
буђеним само познатим мирисима
и непознатим крајолицима
моје маште
о смислу снова о срећи
које прати постојање моје непрестано.


ПРАТИЋУ МУЗИКУ

Пратићу музику светлости
којом гуди васиона.
Оде радости
сунца и муње,
успоравајући ход
песмом птице
јутарње,
и убрзавати дисање
пред чаролијом постојања.
 

Tweet