Белорускиња Светлана Алексијевич добила је овогодишну Нобелову награду за књижевност.
У образложењу Шведске академије се наводи да је Алексијевич награђена „због њеног полифоног писања, споменика патњи и храбрости нашег времена“.
Алексијевич је привукла пажњу критике својим стилом и новинарским извештајима из политички турбулентне Русије.
Испрва се бавила истраживачким новинарством, а међу најпознатијим књигама су описи рата у Авганистану који је водио Совјетски Савез 80-их и књига о чернобиљској катастрофи.
Алексијевић је рођена 1948. године у Украјини од оца Белоруса и мајке Украјинке. По завршетку очеве војне службе породица се преселила у Белорусију где је Светлана Алексијевич на универзитету у Минску од 1967. до 1972. студирала новинарство.
Током новинарског рада, годинама је прикупљала материјал за своју прву књигу „Неженско лице рата“ која је објављена 1985. Заснована на разговорима са стотинама жена које су учествовале у Другом светском рату, то је прва књига у циклусу „Гласови утопије“ у којима је Алексијевич живот у Совјетском Савезу описивала из перспективе појединца.
Као прву књигу од које треба почети читати Светлану Алексијевич, секретарка Шведске академије је препоручила управо „Неженско лице рата“.
„Посредством свог изванредног метода – пажљиво компонованим колажима људских гласова – Алексијевич је продубила наше схватање целе ере“, наводи се у тексту на сајту Нобелове награде.
У „Гласовима из Чернобиља“ описивала је последице нуклеарне катастрофе из 1986, а у „Дечаци од цинка“ представила је совјетске војнике у Авганистану.
Секретарка Шведске академије Сара Даниус је навела да је Алексијевич провела скоро 40 година истражујући бивши Совјетски Савез, али да се њен рад не тиче историје већ „нечег бесконачног“. Алексијевич је „мапирала душу“ совјетског и постсовјетског народа, рекла је Даниус
Због критика режима, Алексијевич периодично живи у иностранству – Италији, Француској, Немачкој и Шведској.
Засад су ове недеље додељена награда за медицину, физику и хемију а сутра ће у Ослу бити проглашен добитник Нобелове награда за мир, а за економију у понедељак 12. октобра.
У образложењу Шведске академије се наводи да је Алексијевич награђена „због њеног полифоног писања, споменика патњи и храбрости нашег времена“.
Алексијевич је привукла пажњу критике својим стилом и новинарским извештајима из политички турбулентне Русије.
Испрва се бавила истраживачким новинарством, а међу најпознатијим књигама су описи рата у Авганистану који је водио Совјетски Савез 80-их и књига о чернобиљској катастрофи.
Алексијевић је рођена 1948. године у Украјини од оца Белоруса и мајке Украјинке. По завршетку очеве војне службе породица се преселила у Белорусију где је Светлана Алексијевич на универзитету у Минску од 1967. до 1972. студирала новинарство.
Током новинарског рада, годинама је прикупљала материјал за своју прву књигу „Неженско лице рата“ која је објављена 1985. Заснована на разговорима са стотинама жена које су учествовале у Другом светском рату, то је прва књига у циклусу „Гласови утопије“ у којима је Алексијевич живот у Совјетском Савезу описивала из перспективе појединца.
Као прву књигу од које треба почети читати Светлану Алексијевич, секретарка Шведске академије је препоручила управо „Неженско лице рата“.
„Посредством свог изванредног метода – пажљиво компонованим колажима људских гласова – Алексијевич је продубила наше схватање целе ере“, наводи се у тексту на сајту Нобелове награде.
У „Гласовима из Чернобиља“ описивала је последице нуклеарне катастрофе из 1986, а у „Дечаци од цинка“ представила је совјетске војнике у Авганистану.
Секретарка Шведске академије Сара Даниус је навела да је Алексијевич провела скоро 40 година истражујући бивши Совјетски Савез, али да се њен рад не тиче историје већ „нечег бесконачног“. Алексијевич је „мапирала душу“ совјетског и постсовјетског народа, рекла је Даниус
Због критика режима, Алексијевич периодично живи у иностранству – Италији, Француској, Немачкој и Шведској.
Засад су ове недеље додељена награда за медицину, физику и хемију а сутра ће у Ослу бити проглашен добитник Нобелове награда за мир, а за економију у понедељак 12. октобра.
(Бета)
Нема коментара:
Постави коментар