Завирује у одаје старе,
Око срца нешто ми се стеже
Чудна свјетлост зрачи из брвнаре.
На тавану два сандука стара
Извајана руком к'о из бајке,
У њима је амајлија моја
Одијело моје старе мајке.
Њежно руком сандуке отвори'
Пред очима мајка ми се створи.
За часак ми озари се лице
На јастуку навезене птице.
Назувице, везене чарапе,
У грлу ми оскоруша запе.
Сукња ткана у струку сабрана
Од памука кошуља с решмама.
У пакету мени стари знанци
С носовима ђонаши опанци.
Срмом везен јелек је од чоје
На њему се преливају боје,
Бљеште боје к'о сунчеви зраци,
Лице моје окрену се мајци.
Из сандука као из даљине
Душа шапну;" срећан био сине"!
Очи моје заклетву не крију,
Чувам мајко твоју амајлију.
Нема коментара:
Постави коментар