четвртак, 08. октобар 2015.

Слободан Ристовић: Опрљена ноћ

Вентилатор грејалице је зујао
па се чинило
да је у паучину ударила  оса.
Игла на грамофону је шкрипуцала
дајући неки цигањски шмек
песми Енџи.
Она је волела Ролингстонсе
због моје дуге косе.
Сијалица је и те вечери прегорела
па сам је љубио на тресуме
по сећању.
Напољу се чуло брујање камиона
ФАП тринескиња
који је кипао угаљ пред станицом милиције.
Усне су јој  мирисале
на  пекмез од шипурка.
А осећао се и лигнита
Пошто сам син рудара
јасно сам видео њене груди
налик лампама карбитушама
са црним бренерима
Опрљена ноћ је на бедра привијала...

.



Нема коментара:

Постави коментар