букнуће наново утихле ватре душе моје
заиграће срце к'о младост, к'о сан, к'о нада
јурнуће крв телом утихла, а врела
васкрснуће у грудима сва огњишта родна, воћњаци, ливаде, стада
оживеће прела и трени неки кад погледом те грлих
разлиће се песма пркосна, громка, а нежна
КАД ОПЕТ ЗАГРМЕ ЗВОНА КЉЕВАЧКА
у песму ћу их заробити
да никада више не угасну звуци
што пропланке нам одуховише мирисом босиљка,
тамјана и дивљих ружа
звуци што нас винуше до сна, до светлости, до неба
до свега што јесмо
и што смо могли бити
Нема коментара:
Постави коментар