 |
| Драган Мраовић |
Господине градоначелниче, Синиша Мали,
јуче смо се враћали у Београд (недеља, 20. септембар), ми домаћини 52. Међународних сусрета писаца у Београду, са писцима из више земаља света, са Златибора где смо учествовали у разним програмима. До Београда је било нелагодно видети онолику полицију дуж пута, доживети њихову контролу нашег минибуса са двадесетак страних гостију (били су љубазни), па су неки наши гости са запада потврдили своја уверења да смо ми тврдокорни комунисти стаљинистичког типа. Тај део није ваша одговорност. Али, у Београду, ми нисмо могли да довеземо госте до Удружења књижевника Србије у Француској 7. Наш гост из Турске, уважени и угледни писац, са супругом и ћеркицом, није могао да остави ни кофере у свом привременом пребивалишту код „Лондона“. Морао је да седи са нама на другом крају града, јер није могао да користи ни такси. Неки гости су ризиковали и да изгубе поподневне авионе за повратак у своје земље.
Господине градоначелниче,
ужасно лошу слику смо оставили нашим страним гостима, књижевницима из света, са хиљадама до зуба оклопљених жандарма, са полицијским вучјацима, блиндираним возилима, воденим топовима (не кривим нимало жандармерију нити полицију, већ вас налогодавце). Једном речју ратно стање. Морао сам да објасним нашим страним гостима са Запада које сам водио, разљућенима, да је то резултат тога што нам Запад намеће свој начин живота и рекао сам им: „Хтели сте да нам наметнете западну демократију и ЕУ, то вам је резултат, ја грађанин Београда не могу ући у свој град, а не можете ући у Београд ни ви. Све вам је то у складу с основним принципом ЕУ – слободом кретања“. Нису се наљутили, одлично су ме схватили и рекли су ми да нико од њих није на страни мужеложничких инструментализованих и политичких перверзија ни у центру Београда, ни у њиховим градовима. То не спада у људска права, рекли су ти људи са пасошима ЕУ.
Господине градоначелниче, зашто нам блокирате град и одузимате слободу кретања у њему?
Ви сте могли да шетате са мужеложницима на Ушћу и да не сметате никоме. Ко хоће може тамо да иде и ужива са вама у блаћењу српског народа, јер ваша порука том инструментализованом неолибералистичком манифестацијом упућена свету је да је српски народ нетолерантан, па зато морате да обезбеђујете мужеложнике са хиљадама жандара на терет српских пореских обвезника. Дакле, шаљете свету поруку да смо ми Срби агресивна и нетолерантна руља која би тукла те јаднике. Уверавам вас да није тако, господине Градоначелниче. Ја имам добре и вишедеценијске пријатеље међу њима, ви знате да у свету културе тога има, не знам да ли тога има и у вашем амбијенту, поштујем њихово стање, али то су лепо васпитани људи који не излазе на улицу са обојеном песницом „Отпора“ да провоцирају већинско мишљење, да би нашој деци забранили да маму зову мамом, а тату татом. Иначе, и ви знате да су те „параде“ политички пројекат ваших евроатлантских ментора и да имају јасан циљ, а који уопште није поштовање грађанских права тих људи. Ви и њих злоупотребљавате ради једног апсолутно нехуманог пројекта.
Господине градоначелниче,
Београд је слободан и отворен град, који сте ви закатанчили жандармима. Београд је познат у свету по гостољубивости, а ви намећете слику нетолерантног и негостољубивог града због малобројне групације.
Подсећам вас да у демократији одлучује већина. Ви намећете грађанима Београда терор мањине. Током параде сви прозори су били затворени у Београду, а на улицама никога осим вас. Да ли сте то приметили градоначелниче. Ако јесте, чији сте ви градоначелник?
Господине градоначелниче Београда,
отворите очи и будите паметни као што изгледате. Не гледајте у Брисел и Вашингтон него у нас грађане града, чији сте градоначелник. Ви сте ту да служите грађанима Београда, а не да им намећете жандармеријску опсаду, упркос неизмерно већинском противљењу београђана.
Научите да будете слуга грађана свога града.
јуче смо се враћали у Београд (недеља, 20. септембар), ми домаћини 52. Међународних сусрета писаца у Београду, са писцима из више земаља света, са Златибора где смо учествовали у разним програмима. До Београда је било нелагодно видети онолику полицију дуж пута, доживети њихову контролу нашег минибуса са двадесетак страних гостију (били су љубазни), па су неки наши гости са запада потврдили своја уверења да смо ми тврдокорни комунисти стаљинистичког типа. Тај део није ваша одговорност. Али, у Београду, ми нисмо могли да довеземо госте до Удружења књижевника Србије у Француској 7. Наш гост из Турске, уважени и угледни писац, са супругом и ћеркицом, није могао да остави ни кофере у свом привременом пребивалишту код „Лондона“. Морао је да седи са нама на другом крају града, јер није могао да користи ни такси. Неки гости су ризиковали и да изгубе поподневне авионе за повратак у своје земље.
 |
| Синиша Мали |
ужасно лошу слику смо оставили нашим страним гостима, књижевницима из света, са хиљадама до зуба оклопљених жандарма, са полицијским вучјацима, блиндираним возилима, воденим топовима (не кривим нимало жандармерију нити полицију, већ вас налогодавце). Једном речју ратно стање. Морао сам да објасним нашим страним гостима са Запада које сам водио, разљућенима, да је то резултат тога што нам Запад намеће свој начин живота и рекао сам им: „Хтели сте да нам наметнете западну демократију и ЕУ, то вам је резултат, ја грађанин Београда не могу ући у свој град, а не можете ући у Београд ни ви. Све вам је то у складу с основним принципом ЕУ – слободом кретања“. Нису се наљутили, одлично су ме схватили и рекли су ми да нико од њих није на страни мужеложничких инструментализованих и политичких перверзија ни у центру Београда, ни у њиховим градовима. То не спада у људска права, рекли су ти људи са пасошима ЕУ.
 |
| Под пуном ратном опремом против свог народа! |
Ви сте могли да шетате са мужеложницима на Ушћу и да не сметате никоме. Ко хоће може тамо да иде и ужива са вама у блаћењу српског народа, јер ваша порука том инструментализованом неолибералистичком манифестацијом упућена свету је да је српски народ нетолерантан, па зато морате да обезбеђујете мужеложнике са хиљадама жандара на терет српских пореских обвезника. Дакле, шаљете свету поруку да смо ми Срби агресивна и нетолерантна руља која би тукла те јаднике. Уверавам вас да није тако, господине Градоначелниче. Ја имам добре и вишедеценијске пријатеље међу њима, ви знате да у свету културе тога има, не знам да ли тога има и у вашем амбијенту, поштујем њихово стање, али то су лепо васпитани људи који не излазе на улицу са обојеном песницом „Отпора“ да провоцирају већинско мишљење, да би нашој деци забранили да маму зову мамом, а тату татом. Иначе, и ви знате да су те „параде“ политички пројекат ваших евроатлантских ментора и да имају јасан циљ, а који уопште није поштовање грађанских права тих људи. Ви и њих злоупотребљавате ради једног апсолутно нехуманог пројекта.
Господине градоначелниче,
Београд је слободан и отворен град, који сте ви закатанчили жандармима. Београд је познат у свету по гостољубивости, а ви намећете слику нетолерантног и негостољубивог града због малобројне групације.
Подсећам вас да у демократији одлучује већина. Ви намећете грађанима Београда терор мањине. Током параде сви прозори су били затворени у Београду, а на улицама никога осим вас. Да ли сте то приметили градоначелниче. Ако јесте, чији сте ви градоначелник?
Господине градоначелниче Београда,
отворите очи и будите паметни као што изгледате. Не гледајте у Брисел и Вашингтон него у нас грађане града, чији сте градоначелник. Ви сте ту да служите грађанима Београда, а не да им намећете жандармеријску опсаду, упркос неизмерно већинском противљењу београђана.
Научите да будете слуга грађана свога града.
С поштовањем,
Драган Мраовић,
књижевник,
становник Београда
Београд, 21. септембар 2015.
књижевник,
становник Београда
Београд, 21. септембар 2015.
тел.0638582634
011-2103743
Нема коментара:
Постави коментар