Е, да! Кад се сетим моје Драгобраће, тако ме прођу жмарци.
Скривали су телевизор у шифоњеру да им поштар не би наплатио ТВ претплату, нису дали да се комшији прикачи жица за телефон јер то је „моја бандера“, једни другима нису допуштали да захвати воду из њиховог бунара, нису могли да скупе паре за пут (па је вожња изгледала као трка Париз-Дакар), годинама сам гледао како двојица пролазе један поред другог а нисам знао да су рођена браћа (од истог оца и исте мајке), бројали су сваку шљиву са грана које прелазе у комшијин забран; о поломљеном прошћу и недостајућим гранчицама које су појеле комшијине овце, да и не говорим...
Традиционално, свако са сваким је био у свађи, нико ни са ким није говорио; моје двориште им је било „демилитаризована зона“, ту дођу, испричају се – а онда свако на своју страну...
Ево их сада преживели староседеоци, и њихови потомци – сви до једног су на Фејсбуку. Хвала Богу, научили су да користе друштвене мреже, па кад већ не говоре – бар да се дописују. (НБ: Ако провалите Password њихових тараба проћи ћете горе него да сте упали у сајт америчког нуклеарног програма).
А ја их и даље волим са истим жаром, они су моји, и имају село са најлепшим именом и најдивнијим људима.
Скривали су телевизор у шифоњеру да им поштар не би наплатио ТВ претплату, нису дали да се комшији прикачи жица за телефон јер то је „моја бандера“, једни другима нису допуштали да захвати воду из њиховог бунара, нису могли да скупе паре за пут (па је вожња изгледала као трка Париз-Дакар), годинама сам гледао како двојица пролазе један поред другог а нисам знао да су рођена браћа (од истог оца и исте мајке), бројали су сваку шљиву са грана које прелазе у комшијин забран; о поломљеном прошћу и недостајућим гранчицама које су појеле комшијине овце, да и не говорим...
Традиционално, свако са сваким је био у свађи, нико ни са ким није говорио; моје двориште им је било „демилитаризована зона“, ту дођу, испричају се – а онда свако на своју страну...
Ево их сада преживели староседеоци, и њихови потомци – сви до једног су на Фејсбуку. Хвала Богу, научили су да користе друштвене мреже, па кад већ не говоре – бар да се дописују. (НБ: Ако провалите Password њихових тараба проћи ћете горе него да сте упали у сајт америчког нуклеарног програма).
А ја их и даље волим са истим жаром, они су моји, и имају село са најлепшим именом и најдивнијим људима.
Љуби вас и воли ваш
Уображени Београђанин
Уображени Београђанин
Нема коментара:
Постави коментар