петак, 07. август 2015.

Живан Јовановић: Бит

Уверавали су ме да све што је пролазно нема значаја.
Негирао сам то, дижући споменик љубави и искреним емоцијама,
уверавајући себе да је у тој истини, похрањена права порука.
Осећам да борбом против емотивне смрти
стварам темељ за животну авантуру, која љубав рађа.


У темељима такве свести је и особна оцена о смислу живота.
Осећам као да улазим у свет пун чудесних нити свести.


Стапам се с бескрајем непланираног љубавног чина,
осећам љубав која као ватра гори у мени
стварајући темељ за сва друга животна догађања.


То је љубав из које испливавају створени снови,
од којих је спојен вечни плес наших осећаја
у те фине нити које чине хемију љубави.
Њихов талас ствара најфиније тонове осећаја,
а та ушима нечујна музика,душама је најлепша песма.


Када мислима путујем по телу твом,
у себи осећам исконску снагу нежности.
Моја душевна снага у тај нежни загрљај те прима,
не дозвољава забораву да одузме
чудесну снагу те искрене љубави у мени.


Искрена ме љубав одведе у правом смером,
Одведе ме у љубавне дубине оцеана снова,
однесе ме у свемир најискренијих жеља.
Палићи светла на позоришним даскама што се живот зову,
отркива ми праву љубав и указује на њену жељу.


Тада у машти мисао преузме власт над телом
и осети када се осећам као сломљени лутак
док у мени смирује сваку осећајну напетост.
Док ослушкујем шапутаву светлост и чујем симфонију боја,
удишем љубавну свест и уживам у стварном постојању.



Нема коментара:

Постави коментар