(„Види“)
У даљине неке,
поглед ми стреми,
где год да одем...
И срце занеми,
пред земаљским шаром,
шта год да упије око.
Поред сваке мисли,
пут ми предстоји,
срећа ил усуд?
Све се креће,
а само ја,
у своме кругу,
пута и беспућа,
постојано стојим...
Настављам да лутам,
Јер знам,
да тамо негде је ...
Нема коментара:
Постави коментар