О ожиљцима сутра у песми не говори
Онима што су наумили да те затру
Пркоси родом житнице... Тако је препуна
Никакве аге и бегове не двори
Сам ко источник буди возар свог чуна
И плови инокосан реком живота
Не бој се баре и крокодила... Ни идиота
Сујетници су уместо гушчијег пера
Умочили у катран црне стреле
Кад су у мастионице отров насули
Друго се и не очекује од ове феле
Толико завидљивих и лицемера
Ни један кантар подмерити не може
А онај погани задах трули
Остави да га развеје прaвде ветар
Мушице винске у облаку
Све јаче разлама глас грома
По оној народној ко другом копа раку
У њу ће сам пасти... И зло ће се поново збити
А тада Ти где ћеш бити
Са ружним сећањем и ожиљком
Ако ниси на прочељу песничке колоне
Не следи раштркане за твојим потиљком
Пут им је у провалију засењену измаглицом
На нељудску злобу не осврћи се сине
Ни за под пазух ти нису ти недостојни
Без панцира и штита сам си непробојни
Уметник часни дисидент и прозелит
Стреми ка биљезима горњим у висине
За њих буди и остани недостижни мит
Никаквом мрљом од мастиљара
Не можеш бити каљав и жигосан
Плићак и крокодилска бара
Кужни су и проклети
Врт душе мирише ти јутром росан
И дар од Бога дат нико ти не може узети
© 24.05.2015. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ПРАБИТ СЕНИ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар