Пре оног великог рата рођен је у чатмари од прућа и блата. У његовој кући душеке су шили од пртених врећа које су повезивали танким уским корама од младе врбе и у те душеке су стављали осушену кукурузовину, звану лабудину. И дође тај планирани рат који таквима поста најбољи брат.
Догега шепавим ногама онај Чиво и рече да ће се узети свима који имају и дати онима који немају. Голаћи то једва дочекаше и похрлише код гробара народа!
Мало после тога рекоше голобрадим младићима да ни рођеној мајци не дугују ништа ако јој врате две литра млека. Неки лудаци помислише да кад су већ мајци вратили две литре млека, да јој ништа не дугују, да могу с њом и да спавају.
После оног рата поче ново доба на ивици гроба, оно зло доба бонова и тачкица. Веселник из вукојебине догегао у престоницу и да му панталне, онако штркљастом, не би стално спадале, он, по навици, издеље младу врбовину, уплете је и опаше се. Каиш је постао непотребан луксуз, својствен буржоазији. Голаћи су се поносили својом бедом и наметнули је као врховну норму.
Једног дана Служба затражи од Голаћа да буде бабојебац. Да по задатку Службе намами у кревет појебљиву министарку, дупло старију од њега. И Голаћ одради домаћи задатак. Министарка зглајза, а бабојебац Голаћ доби од Службе стан у којем је подигао децу и у којем и данас живи као академик са само средњом школом.
После тога Голаћ Ликогаћа по задатку Службе поста пријатељ са убицом свога оца који је раније био десна Грозова рука. Као што се робијаш навикне на свог кључара, тако је Голаћ Ликогаћа постао пријатељ са убицом свога оца. И чак кад је тај зликовац умро Голаћ Ликогаћа је читао посмртни говор зликовцу на гробу у црногорској вукојебини! На тај начин Голаћ Ликоћа поста најморбиднији убица. Убио је по други пут мртвог оца кога је убио онај на чијем је гробу читао опроштајни говор.
Мора се признати да је Голаћ Ликогаћа врло доследан. И данас носи кошуљу преко панталона. Остала навика да сакрије како нема каиш него уплетену кору од маде врбовине уместо каиша. Каишу је наменио другу улогу. Улогу омче!
У завичају се гадио чергарских Габеља иако су они имали чистију душу од њега. Данас Голаћ Ликогаћа чергари и тезгари по разним Удружењима за кување жаба по иностранству. Духовни пролетер јавно онанише са његовим СРПСТВОМ У ДУЋАНУ. Постао је задушна баба, лијући крокодилске сузе за „ојађеним Српством“, кријући као што змија крије ноге, да је управо он био један од подстрекача зла које се сручило на невине главе народа!
Фарисејски нас убеђује да чувамо језик кад су он и његови пајташи раскрчмили територије и испоклањали кусоме и репатоме. Користећи туђице у језику убеђује те да чуваш језик.
Није далеко дан кад ће осванути велики споменик КОЗИ КОЈА ЧУВА КУПУС! А све захваљујући онима који су као Голаћ Ликогаћа задушна баба...
Догега шепавим ногама онај Чиво и рече да ће се узети свима који имају и дати онима који немају. Голаћи то једва дочекаше и похрлише код гробара народа!
Мало после тога рекоше голобрадим младићима да ни рођеној мајци не дугују ништа ако јој врате две литра млека. Неки лудаци помислише да кад су већ мајци вратили две литре млека, да јој ништа не дугују, да могу с њом и да спавају.
После оног рата поче ново доба на ивици гроба, оно зло доба бонова и тачкица. Веселник из вукојебине догегао у престоницу и да му панталне, онако штркљастом, не би стално спадале, он, по навици, издеље младу врбовину, уплете је и опаше се. Каиш је постао непотребан луксуз, својствен буржоазији. Голаћи су се поносили својом бедом и наметнули је као врховну норму.
Једног дана Служба затражи од Голаћа да буде бабојебац. Да по задатку Службе намами у кревет појебљиву министарку, дупло старију од њега. И Голаћ одради домаћи задатак. Министарка зглајза, а бабојебац Голаћ доби од Службе стан у којем је подигао децу и у којем и данас живи као академик са само средњом школом.
После тога Голаћ Ликогаћа по задатку Службе поста пријатељ са убицом свога оца који је раније био десна Грозова рука. Као што се робијаш навикне на свог кључара, тако је Голаћ Ликогаћа постао пријатељ са убицом свога оца. И чак кад је тај зликовац умро Голаћ Ликогаћа је читао посмртни говор зликовцу на гробу у црногорској вукојебини! На тај начин Голаћ Ликоћа поста најморбиднији убица. Убио је по други пут мртвог оца кога је убио онај на чијем је гробу читао опроштајни говор.
Мора се признати да је Голаћ Ликогаћа врло доследан. И данас носи кошуљу преко панталона. Остала навика да сакрије како нема каиш него уплетену кору од маде врбовине уместо каиша. Каишу је наменио другу улогу. Улогу омче!
У завичају се гадио чергарских Габеља иако су они имали чистију душу од њега. Данас Голаћ Ликогаћа чергари и тезгари по разним Удружењима за кување жаба по иностранству. Духовни пролетер јавно онанише са његовим СРПСТВОМ У ДУЋАНУ. Постао је задушна баба, лијући крокодилске сузе за „ојађеним Српством“, кријући као што змија крије ноге, да је управо он био један од подстрекача зла које се сручило на невине главе народа!
Фарисејски нас убеђује да чувамо језик кад су он и његови пајташи раскрчмили територије и испоклањали кусоме и репатоме. Користећи туђице у језику убеђује те да чуваш језик.
Није далеко дан кад ће осванути велики споменик КОЗИ КОЈА ЧУВА КУПУС! А све захваљујући онима који су као Голаћ Ликогаћа задушна баба...
Нема коментара:
Постави коментар