Стоји разбој успомена снова,
За разбојем чини ми се мајка
Припремљена потка и основа.
Ја малишан мезимац у мајке
Милујем јој наборано лице,
Покушавам да помогнем мајци
Да у ните уводимо жице.
Стари вито на постољу стоји
А и чекрк спреман поред њега,
Са призвуком омиљеног гласа
Стари отац к'о да зове с Бријега.
Мисли моје лутају у прошлост
Враћам вријеме драге успомене,
Отиш'о би напрјед без повратка
Кад би оне напустиле мене.
На вратилу још навитак стоји
Припремљена пређа у канчеле,
Никад није помислила мајка
Да се душе у вјечности селе.
Покушавам да што дуже траје
Успомена моје мајке фина,
У навитак припремљен за ткање
Ставио сам зрнца нафталина.
Нема коментара:
Постави коментар