 |
| + Јован Дујовић (1938 - 2015) |
Мука се роди пре Човека
Па чекајући га
се расрди
Гризе нокте и заноктице
Раскопава се
Надноси се над чемерике и чемерја
Улепшава
Кади се окорцима своје коже
додајући јој соли из нечијих канија
која је сабљу оједала
Пресипа се и претаче
Мука и себе стави на муке,
па оде у ајдуке,
у заседу да пресретне пут онога
што је из клице измигољио
А кад се помоли
прво њу угледа
Па дрекне
прогори мук у њему
Опржи му се грло
ко да је јед удахнуо
Пожуте му дипле и образу
А мали је ко парица
коју ни у кусур не рачунају
и не дају просјацима
Мањи је од рупице на џигерици
коју срце за нишан користи
Мука се после склони
И то нејачку у желудац
те га штипа за црева
И суче их коњу за кајасе
а јахачу за конопац
Мука нема мајку
Ona је самомајка
Нема коментара:
Постави коментар