Идем, куда су стопе његове ишле.
Љубићу давни траг у песку, са вером,
да ће ка мени окренути своје лице,
и видети ову грешну која клечи и моли,
да јој дозволи да га воли.
Идем да сузом оперем његове ране,
душом угрејем хладaн гроб,
жељом одгурнем камена врата
за ћерку, сина, пријатеља, брата.
Идем, да му се молим,
за децу деце моје и ваше
да нам се кућа дечјом песмом ори,
да буде радост због дечјег смеха,
да нема плача.
Идем, да му се поклоним.
За мир међу браћом да га молим.
Да кажем:" опрости,за лоше,
од мене, мога рода и народа".
Идем,хоћу да га молим,
за здравље оног кога волим,
да нас помилује светом својом руком ,
и веже милом вољом, не муком..
Идем, да радост моју види ,
што на овај најсветији дан нисам сама,
већ са њим и са њих много.
Тако нам свима ОН помогао.
Нема коментара:
Постави коментар