Радмила Ј. Караћ: Модна ревија

Скупило се старо, младо
На пољани пуној цвећа.
Позорницу направили
Од камења и дрвећа.


Приредили смотру моде,
Да пролећу почаст дају.
Једва су га дочекали,
Зима дуга у том крају


Изашла је прва лија,
На њој прслук од ђурђевка.
За њом иде дама срна,
Блуза јој од кукурека.


Појави се затим сова,
Мргодна и сура птица.
На глави јој дивна капа,
Од мирисних љубичица.



Позорницом прође хитро,
Умиљата као маца,
Једна мала веверица,
У хаљини од јаглаца!


Јежић пуже покуњено,
Па застаде поред стуба.
Долама му исплетена,
Од процвалог пасјег зуба!


Појави се и кошута,
Озарена ведра лица,
Обукла је дивну сукњу,
Од најлепших шуматица.


Неће те ми веровати,
Ту бејаше дивља маца.
Публику је опчинила
Кошуљицом од јаглаца.


Од шафрана извезену,
Тоалету срна има.
Кад прошета позорницом,
Заврти се мозак свима!


У жирију седи меда,
До њега се вук истег'о.
Дивља свиња с друге стране,
Поред њега јелен лег'о.


"Није лако", рече меда,
Док штапом по стени лупа!
Једногласно одлучише:
Победници сви су скупа!

Tweet