И збива се то управо сада.
Наш сат се огласи: за чојство је време,
И сада чојство у нама влада.
Од метка мртви ћемо, устреба л’, лећи,
Није нам страшно остат’ без крова, –
И сачуваћемо те, о руска речи,
Спасит’ те, Велико руско слово,
Пронети слободно и чисто к’о зена,
И унуцима дати, спасено плена
Занавек!
Ана Ахматова: Мужество (1942)
***
„Ветар рата“ – тако је А. Ахматова назвала циклус стихова, написаних између 1941. и 1943. године. Циклус је започет у блокираном Лењинграду и завршен евакуацијом у Ташкент. Песма „Чојство“ (1942) припада том циклусу. Сматра се да је настала после песникињиног наступа на радију 1942. године.
Ево текста тог наступа:
„Моје драге суграђанке, мајке, жене и сестре Лењинграда. Ево, има већ више од месец дана како непријатељ прети заробљавањем нашег града, наноси му тешке ране. Граду Петра, (…) Пушкина, Достојевског и Блока, граду велике културе и рада непријатељ прети смрћу и срамотом. Ја, као и сви Лењинграђани, стрепим само ради једне помисли – да наш град, да мој град може бити прегажен. Читав мој живот везан је за Лењинград – у Лењинграду сам постала песник, Лењинград је постао удисај за моје стихове… Ја, као и сви ви сада, живим у непоколебљивој вери да Лењинград никад неће пасти у руке фашистима. Ова вера јача у мени кад видим лењинградске жене, које једноставно и храбро штите Лењинград, одржавау његово уобичајено људско опстајање. Наши потомци одужиће се свакој мајци епохе Отаџбинског рата, али ће њихове погледе са посебном снагом приковати лењинградска ратница, која пружа помоћ рањеницима међу (…) рушевинама зграда које још увек пламте… Не, град, који је одгајио такве жене, не може бити побеђен. Ми, Лењинграђани, преживљавамо тешке дане, али ми знамо да је заједно са нама читава наша земља, цео наш народ. Ми осећамо њихову бригу за нас, њихову љубав и помоћ. Захвални смо им и обећавамо да ћемо све време бити стамени и храбри…“
Нема коментара:
Постави коментар