јер си чежња
свих мојих хтења и надања
у ноћи
кад месец у јесени
прошара сенке
на меким јастуцима сећања.
Волим те,
јер си река
која тече током мојих жеља
и смисао мог кретања
на путу
где је занос једини начин
да се мислима и песмом љубави додирнемо.
Волим те,
јер те вајам рукама ветра
на бескрајној пучини
мојих интимних прелома
у дубоком виру мојих зеница.
Волим те,
јер моје земљано лице
претвараш у зрачну комору срца,
те израњам преображено
и чисто попут лабуда на јутарњој измаглици..
Волим те,
jер си роса на мојим набубрелим дојкама
у тишини твог безгласног задовољства
на коју наслањам главу да се одмарам.
Волим те, јер си дах мог пролећа,
на уснама те осећам
попут топлог лахора над пољем
који таласа мирисом расцветаног јоргована .
Волим те,
јер си ту као разлог моје љубави и потребе.
Волим те,
јер како би другачије било,
болело би те да ти не кажем: Вoлим те...
Нема коментара:
Постави коментар