субота, 21. март 2015.

Снежана Танић: Нaстанак

додиром те зовем
на престо тајне
уснама осећам
на прозиру жеље
исијавам те дрхтајем
опружена поред тебе
отворних пора у нагону
име ти понављам
душом називам
да пробудиш птицу
заспалу у мени
прхутом да вине
лепоту искона
да траје
гласом ме милујеш
осећам ти било
на опруженој руци
под мојом главом
смејем се
замршених колена
у покрету без правила
чини ми се
небо се отвара


над нама
да спознамо
настанак с оне стране
где сунце
диктира почетак
нас рођених
у дрхтају тренутка
за вечност

 



Нема коментара:

Постави коментар