Пред огледалом
плете златне нити у своју дугу косу
ГОЛА
бела затегнута кожа пресијава се
набубрело тело у куковима
груди глатке једре
с крупним брадавицама на врховима
рукама прелази по нагом телу
у њој све гори
узјогуниле се звезде
весело трепере вечним свемиром
ветар насрће на прозорско окно
тло повремено задрхти
ГОЛА
обавијена слатком измаглицом
призором који голица свест као жар
која никада неће да сe угаси
ЉУБАВ ЈЕ МУЗИКА
Жарки пламен лиже припијена тела
И врео ваздух чини се крхки
У заносу вреле усне
Меке као лабудово перје
Лутају твојим лицем
Упијају опуштене очне капке
Гнезде се у превоју твога врата
Где дамари нагоне твоје срце
Да лудачки бије
Привијаш ме уз себе
Стежеш
Остајем без даха
Безобразно тражим још
Љубиш ме
Сокови се разливају телом
Ослушкујем
Чујем тиху музику
Свираш је управо за мене
То љубав говори из тебе….
ЕКСТРА ЦРНО ВИНО
Упркос савету здравог разума
чаша екстра црног вина
опијала је моје тело
На небу
шума испреплетаних звезда
чини ми се,рађају се
све крупније и крупније,
а душек од траве мек
Рука врела као жар
милује моју прохладну кожу,
ни померила се нисам
Можда је за овакво стање крива,
само она чаша, екстра црног вина
ЉУБАВИ
Искричава врућина
шири се мирис расцветаних дуња
узбуђено чујно дисање
твој врели дах прелази ми преко лица
око врата расула се огрлица
хаљина мека тканина
клизнула ми преко рамена
мишићи напети
сједињени прате жудњу тела
као музика стопила нас у један звук
распршила
врисак нам остао у грлу…
На расцветаној дуњи гучу
два бела голуба….
ЊЕМУ
Благи осмех на лицу
Казивао је све
Био ми је потребан
Од немоћи заплаках
Ни јецаји нису пореметили
Запањујућу тишину
И она је задржала дах
Као дивља ждребица
У галопу
Волех га лудо
И не знам колико дуго,
Уморна и снена
Пожелех да га пољубим
И утонух у још дубљи сан
Нема коментара:
Постави коментар